„Вршњачки подвиг: инспирација за стваралачки успон”
(Тринаеста београдска у Филолошкој гимназији)
Аутори пројекта: др Мирјана Стакић Савковић, професорка књижевности и њени ученици из одељења II/5, II/6, II7 и III/1
Сарадници у пројекту: Бојан Вучковић, директор Тринаесте београдске гимназије, Александар Алемпијевић, вођа пута на Кајмакчалан и ученици ‒ „кајмакчаланци”
„[…]Нису то тек деца што уз брдо газе
Тринаеста ударна шаље младе ’тице,
Да осветле крвљу натопљене стазе,
Целивају мрамор српске костурнице.
Док корак младости кроз маглину сече,
Пред очима њиховим историја клизи,
Тамо где су некад џиновски нам преци
Давали животе за слободу деци. ”
[…]
Стопи се пролеће са давним септембром,
Укрсти се младост и јуначка сена,
Док ветар са врха једно „ура” пева:
Преци и потомци такнуше небеса”.
Јелена Мајачић II/5, Кораком младости до Капије слободе
(одломци из песме настале у пројекту)
Учионица у којој се тако брижљиво чувају приче и причања није могла да не препозна једну од најлепших школских прича исписаних ове године у Србији ‒ успон ученика и професора Тринаесте београдске на Кајмакчалан. Учионица која је савременој српској педагогији подарила концепт путујуће учионице жарко је пожелела да упозна, угости и својим стваралаштвом ода признање оним ученицима који су својом жељом разгрнули ветар, кијамет и маглу и који су се 17. 05. 2026. попели на врх – Кајмакчалана и на врх свести о значају чувања културе сећања и предачког записа у завету о слободи, храбрости, врлини и доброти. Тако је овога јуна вршњачки подвиг једне школе постао инспирација за стваралачки успон друге. И тако је у петак 12. 06. 2026. у нашој Осамнаестици реализован први сусрет „кајмакчаланаца“ Тринаесте београдске и филолошких књижевних занесењака. Аутори пројекта „Вршњачки подвиг: инспирација за стваралачки успон” су др Мирјана Стакић Савковић, наша професорка књижевности и њени ученици из II/5, II/6, II7 и III/1. Својим причама, песмама, музиком, цртежима, сликама, истраживањима и разнобојним стваралаштвом они су у Осамнаестици упознали и угостили своју инспирацију и своје нове пријатеље: Уну Бановић, Милицу Ђукић, Лену Стошић, Елену Тешић, Душана Бунчића, Константина Донића, Тарика Дејаба, Михајла Вилу као и Бојана Вучковића, директора школе, и Александра Алемпијевића, бившег ученика Тринаесте београдске и вођу пута на Кајмакчалан.
Да кајмакчалански подвижници Великог рата нису тек једна лекција из историјског уџбеника коју треба „набифлати” за одговарање показала је ова младост која не дозвољава заборав предачке жртве, младост која у бици на Кајмакчалану не види пуки историјски податак већ препознаје непролазну причу о људком у човеку, причу о љубави која, попут „беле јутарње росе”, неуништено светли и онда када, по усуду сопственог смисла, мора да израња и капље и из „крви до колена”, причу о могућем у немогућем.
Наше дивне госте дочекали смо у народним ношњама и погачом и сољу ‒ симболичким гестом добродошлице и искреног радовања због прилике да их упознамо, чујемо, загрлимо, те да им покажемо колико су њихови одважни кајмакчалански кораци закорачили и у наше животе, у наше поштовање и у наше стваралаштво.
А када је о стваралаштву реч, сазнали смо: зашто се и у нашој традицији гости дочекују хлебом и сољу; какво је порекло шајкаче и опанака; како се развијала српска војничка униформа. Видели смо цртеже наших ученика на којима су мотиви Дринске дивизије, капеле са врха Кајмакчалана, војника ‒ човека после рата. Једна група ђака представила је истраживање о филмовима посвећеним Великом рату, други су испричали приче о заборављеним јунацима (између осталих, о осмогодишњем Момчилу Гаврићу, најмлађем борцу у редовима Антанте). Наши певачи су нас ганули својим извођењем песама „Креће се лађа француска” и „Тамо далеко”, а многи су први пут чули и одакле нам у срцима ове две песме, када су настале и ко их је стварао. У овом сусрету нисмо читали само текстове из књига и читанки ‒ и ми смо створили неке своје. Ученица Јелена Мајачић написала је песму о нашим гостима и њиховом подвигу. Поклонили смо им ту песму. Ученица Николина Ранисављевић насликала је Константина Донића који се на Кајмакчалан пео у униформи сашивеној по фотографији својих славних предака. Поклонили смо му слику. Проф. др Дуња Душанић, бивша ученица Филолошке гимназије, вратила се у своју Осамнаестцу као ауторка више значајних монографија. Библиотеци Тринаесте београдске поклонила је своју књигу „Фикција као сведочанство: искуство Првог светског рата у прози српских модерниста”.
Сви ови стваралачки дарови били су само мало уздарје за инспирацију коју су „кајмакчаланци” поклонили нама. И наш начин да се захвалимо што су својим корацима утабали правац многим ђацима Србије који ће у будућности кренути њиховим трагом.
Пројекат „Вршњачки подвиг: инспирација за стваралачки успон” трајаће неколико месеци. Ово је био први сусрет: са осам ученица и ученика (упознаћемо и друге); са професором Бојаном Вучковићем ‒ директором који ученицима своје школе „испуњава жеље и обећање да ће их довести до врха Кајмакчалана“, а ученицима наше школе постаје „узор прелепог професорског говорења” (једногласни коментар свих ђака!); са бившим ученицима који се у своје некадашње школе враћају као радост и понос онима који су их учили, и као драгоцености од којих сада „неки нови клинци” имају толико тога да науче (Александар Алемпијевић, вође пута на Кајмакчалан и бивши ђак Тринаесте и проф. др Дуња Душанић, некадашња ученица Филолошке).
Радићемо током лета. Крајем септембра ћемо у школи приказати све што смо у нашем сапутништву створили. Имамо срећу да је са нама и Михајло Вила, ученик чији смо филм „Кајмакчалан ‒ Капија слободе” гледали са дивљењем и неизмерним поштовањем. Ко зна, можда вас Михајло из Тринаесте и ауторка ових видео-прилога, наша Ива Богићевић, изненаде неким новим филмом! Открићемо у септембру.
У видео-записима можете да завирите у једно вече из једне учионице у којој је једна младост из две школе 110 година после септембра 1916. причала и стварала приче о вечитом Кајмакчалану.