Словна хрија

Словна хрија

Правда, самилост и једнакост

Живимо. Живимо своје животе из дана у дан и просто не размишљамо претерано о тој рутини јела, о нашој физиолошкој потреби. Можда само у случају да имамо орторексију, па болујемо од те опсесивне мисли о здравој исхрани? Да ли сте се некад запитали како је та шницла, коју не мрцварите и чији укус волите, доспела на ваш тањир? Као што рекох, живимо, а у исто време узимамо живот. Ед Винтерс је младић који је искорачио из свакодневног живота у коме се никад не провуче питање: Како се морално оправдава одузимање живота недужној животињи? Своју елоквентност и лакоћу изражавања пред људима је преточио у поток неизмерне љубави према животињама и добио реку. Те тако он плови по Европи, од града до града и шири међу људима идеју о милосрђу и љубави. Сви имају право на живот. А одакле нама онда то право да судимо и бирамо ко ће живети, а ко умрети? Ширина Едове душе је управо у томе што он ниједно живо биће не поставља на виши или нижи ранг. Пас није вреднија животиња од свиње, ни мачка није вреднија животиња од краве. Ипак, мачка је вољени кућни љубимац, а крава – хамбургер.

Његова беседа је заносита, а из очију му избијају ватрене стреле. Док говори, његове речи пружају невидљиве руке које те привуку себи и не можеш да их не саслушаш. Међутим, и поред те жустрине и дубоке вере у оно што вели, Ед никад не намеће своје ставове. Сваку реч свог саговорника он дочека с морем стрпљења и разумевања, чак иако не дели ниједан делић свог мишљења с њим. А зашто, можда се питате? Ед је посматрао живот управо као и тај његов саговорник, само из једне исте перспективе. Имао је поглед на свет у коме је све подређено само и једино човеку. Он је доживео сопствено откровење о трагичним животима милијарди животиња које се годишње погуше у гасним коморама и које људска рука закоље, оставивши их да висе тако, наопачке. И кад је своје очи отворио, одједном препознавши искључиво профит на етикетама у месарама и млекарама, чврсто је и младалачки ватрено одлучио да одклони ту паучину која нас све заслепљује. Ми само видимо налепницу на тетрапаку млека која нам нуди исфотошопирану слику о срећној кравици која пасе на зеленој ливади. Не увиђамо несрећан живот те мајке која муче и плаче даноноћно, дозивајући своје младунче, насилно одвучено од ње, како не би пило млеко које је за нас, зар не?

Након што је прочитао један чланак у новинама о томе како се превозни камион са хиљаду кокошака слупао на путу до кланице, Ед је приметио разне слике тих јадних животиња која су била прегажена, деформисана или су просто лутала збуњено и уплашено. Такав призор је у њему пробудио језив потрес који је уздрмао читаво његово биће. Те кокошке исто тако као и ми осећају бол, и зарад чега? Зарад мојих КФЦ пилећих батака које сам данас јео за ручак? То је помислио Ед, а ја вас питам – Ако вам пружим јагње, шта ћете урадити? Хоћете ли се поиграти са њим и рећи да је слатко, или ћете га крволочно угристи за врат? Ко би од свих нас уопште био способан да убије животињу? То су бића која воле и пате, баш као и ми, и имају очи које зраче топлином баш као и ми… Да будем најискренија, неподношљиво ми тешко пада помисао да се та искра у оку гаси из чисте похлепе и себичности јер је људима просто толико тешко да се одрекну сира и поховане пилетине.

Сигурна сам да сада има многих међу вама који ме гледају бледо и мисле у себи: Шта бре ова прича? Како то да су наши преци убијали и јели животиње хиљадама година и сад је то одједном ,,неморлано”? Од чега људи да живе…? Прихватам и истина је да су наше баке и деке одрасли на домаћем сиру и кајмаку јер су имали три краве и узимали по чашу млека дневно за своје личне потребе. Али оно што не прихватам јесте да у данашњем изобиљу укусне и здраве хране која нам је на дохват руке, бирамо да ставимо још који динар у џеп огромним корпорацијама које само у једној кланици убију чак 250 крава на дан! Зар је то хумано и морално? Ми као потрошачи на тај начин подржавамо те индустрије и у исто време доприносимо енормном загађењу наше планете.

Након што је, играјући Џокера, освојио оскара за најбољег глумца године, Хоакин Финикс је одржао кратку беседу која може допрети до сваког срца. И сам је Ед у више наврата нагласио како истински поштује овог човека који је своју популарност и тих пет минута славе намењених за победнички говор, искористио да говори уместо оних чији се глас не чује. Ми нисмо центар универзума, изјавио је и додао да треба да се боримо против било каквог вида неправде, било да је то неједнакост између раса, полова или врста.

Лав Толстој, један од највећих писаца светске књижевности, познат је такође и по многим мудрим мислима и изрекама, које је успут записивао. Примарним је сматрао да се човек одрекне меса ако жели да слободно и поштено тражи свој морални пут. У самим божијим заповестима је наведено ,,не убиј”, те се Толстој често позивао на то говорећи: Човек може да буде жив и здрав и да не једе месо, јер ако то ради, он директно учествује у самом чину одузимања живота зарад сопственог апетита. А тај чин сматрам врло неморалним. Такође је додао да многи желе да промене свет, а нико не жели да промени себе, што је кључ скоро свих проблема са којима се као друштво сусрећемо. Не постоји нешто попут хуманог убиства, што данас људи често користе као аргумент да једу месо. Свако убиство је једноставно чин насиља, и као што Толстој каже: Све док постоје кланице, постојаће и бољна поља.

Када је стварао рај, Бог је рекао Адаму да изволи и да ужива у свим дивним плодовима дрвета Едемског врта, али да је све звери пољске и све птице небеске начинио да се нађе Адаму друг према њему. Такође, у Јеванђељу по Матеју, Исус једном приликом вели: Милости хоћу, а не жртве. Ипак су самилост и опраштање, једне од најважнијих и највреднијих хришћанских врлина.

Свака напредна идеја је најпре била неприхватљива у друштву, а потом после неког времена и усвојена. Да није било Мартина Лутера Кинга, да ли би се Афро-американци изборили макар и за делић права које поседују данас? Ед с тога сматра да је неопходно да се по овом питању реагује и да ми као појединци, макар својом исхраном, учествујемо у заједничкој борби против неправде и загађења планете. Животиње нису производи природе подређени нама и нашим потребама. Оне, као и људи, имају душу, само чистију, инфантилнију… То је душа која је само способна да воли и која силно прижељкује да буде вољена.

Ана Благојевић IV₇