Песме

Јана Шошкић  IV 5

Кризни штаб личности

 

Ко сам ја?

Да ли сам ја цунами

на дну океана,

превише удаљен

да би га ико приметио?

Или сам поветарац пролећни

на који се нико претерано

никад не обазире?

Можда нисам ни то,

можда сам река

у којој се утопило

превише људи.

Није моја кривица

што не знају да пливају.

 

 

Камен

 

Све се згруша

у камен

твоја хладноћа

моја лудост

па нас шутирају

низ улицу.

Твоја памет

мој ужас

баци се у воду

и прави жабице

а река тече.

 

 

Кочија

 

Прогнана из друштва.

Желе освету.

За шта?

За моју ломљиву душу.

За то што не постојим

као сви они.

Како наћи прави пут

када боса шетам по трави?

 

Врата

Мој свет је све мањи

док се прилике испред

мојих очију

мењају на месечини.

Заробљена у

д

о

……м

………у

за вешање.

Не могу да смислим

И з л а з

 

и

з

 

o

в

……о

………г

…………а