У Образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу протеклих дана реализовани су курсеви за средњошколце посвећени српском језику, култури и фолклористици. Њих педесетак из Србије и Републике Српске, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја бавили су се темама које су замишљене као темељ школе националних наука у Тршићу, а у завршници курса представљен им је зборник радова насталих током прошлогодишње радионице, које су потписали њихови вршњаци. Представљању књиге присуствовали су предавачи, чланови Управног одбора ОКЦ „Вук Караџић“ и представници градске управе Лознице.

– Овај зборник можда медијски није толико атрактиван, али је у животу културе и образовања у Србији изузетно значајан. Већ две године у Тршићу живе курсеви националних дисциплина, лингвистички и курсеви српског језика, фолклористике и српске културе, а пред нама је резултат првих курсева „Млади и србистика“, одржаних 2018. године, где су полазници били средњошколци, већином гимназијалци, који су дали своје прве научне радове – рекао је професор др Александар Јовановић, члан Уређивачког одбора и руководилац курса српске културе.

Директорка ОКЦ „Вук Караџић“ Александра Пурић изразила је задовољство и истакла да је велика част учествовати у оваквом пројекту. Она је поручила да учесници курсева из Тршића одлазе са новим знањима и утисима које ће пренети својим вршњацима и позвати их да учествују у неким будућим радионицама. Пурићева је додала да средњошколци из Тршића одлазе као амбасадори српског језика, културног наслеђа и наше традиције и пожелела да неко од њих поново дође, али као предавач. Професор Милош Ковачевић, први човек лингвистичког курса истакао је да је зборник огледало рада и даби без те књиге све друго било празна прича.

– Од првог дана сам говорио да, ако немамо овај резултат, нико нам неће веровати да озбиљно радимо. Највећу заслугу имају ментори и ученици, потписници радова. Нажалост, зборник је скоро на силу ”избоксован” у овој години и да није било великог ентузијазма и оних који су свим силама желели да покажу шта представља Тршић за српску културу, овог зборника не би било. Зборник је резултат онога што смо договорили прошле године без обзира на то да ли ће га бити ове и наредне године. Ако нема правог почетка, не може бити ни традиције. Када смо планирали како овај центар треба да ради, замислили смо да то буде легитимација српских националних дисциплина, представљена кроз визију младих, не само Србији, већ и читавом свету. Језик је први показатељ постојања једне државе. У зборнику су 23 рада који показују колико млади желе да буду баштиници властите културе и историје. Нема тога без језика, књижевности и историје. Радови су србистички национални залог за будућност. У књизи су задати високи домети и они обавезују – поручио је професор Ковачевић.

О радовима је говорила и професорка Донка Лајић Михајловић, руководилац курса фолклористике и народне књижевности, док је подршку за будући рад оваквих радионица у име ресорног министарства обећала Сања Радмиловић, саветница министра просвете. Она је истакла да је од великог значаја чињеница да је држава свесна важности постојања оваквог центра и што се потрудила да га што пре стави у функцију. Како је речено на представљању зборника, његово објављивање подржали су многи, међу којима и члан Управног одбора Центра професор др Вељко Брборић са Филолошког факултета, беседник на прошлогодишњем Вуковом сабору, док је штампање обезбедио др Златко Грушановић, директор Завода за унапређење образовања и васпитања.

(Текст је преузет са сајта ЗУОВ-а  zuov.gov.rs)

Зборник у целости може да се прочита на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања – zuov.gov.rs.

У Зборнику је објављено, између осталог, и седам радова ученика Филолошке гимназије, и то:

1. Јелена Батовац, 3/1, Модификације фразеологизама у песмама музичке групе Рибља чорба

2. Ана Булатовић, 3/1, Фразеологизми са глаголима говорења

3. Урош Јовановић,  3/1, Жаргонски и колоквијални глаголи физичког насиља

4. Сава Милановић, 3/1, Глаголи са метафоричком концептуализацијом љубави у жаргону младих

5. Тања Петровић, 4/1, Фразеологизми у драмама Душана Ковачевића

6. Милан Бјелановић, 3/1,  Анализа женских бића из словенске митологије код Срба

7. Мина Тонић, 3/1,  Анализа недовршених приповедака Лазе К. Лазаревића

 

Јелена Срдић, професор српског језика