Прво место на Конкурсу Удружења професора француског језика поводом Месеца Франкофоније

Београд, 5. април 2023.године

Милица Марјановић, ученица одељења III 2 освојила је Прву награду за своје оригинално промишљање о Алберу Камију на француском језику.

Наиме, тема националног Франкофоног конкруса Удружења професора француског језика Србије, посвећеног неком франкофоном граду или франкофоној земљи, осим Француске, по слободном избору, била је повод да наша ученица уз консултације са професорком Наталијом Николић, у својој видео-презентацији покаже и на француском језику свој знани литерарни таленат.

Инспирација је био Албер Ками, понекад, у круговима француских теоретичара књижевности називан – син алжирског лета. Окривиши једног летњег распуста његова дела „Noces“ и „L’été“ („Свадбе“ и“ Лето“), Милица је увидела духовну и књижевну спону између великог француског писца и великог Милоша Црњанског.

Quelle ressemblance! J’en étais ravie, surprise et encore plus incitée à plonger dans leurs univers littéraires.

Les voyages, les liens, les endroits où vivent ces deux écrivains, les thèmes de la nostalgie, la patrie comme un lieu de l’épanouissement et de la joie éternelle. Tout cela se trouve dans les écrits d’Albert Camus et de MiloŠ Crnjanski.

La baie brillante, le soleil, les jeux du rouge et du blanc des terrasses tournées vers la mer,

les fleurs en floraison et les stades tout cela est le début de la vitalité éternelle.

 

L’été est une saison sacrée : les problèmes du  quotidien disparaissent dans les bruits des vagues sur le rivage.

„Кака сличност. Била сам одушевљена и изненађена и још више понесена да зароним у њихове књижевне светове.

Путотовања, везе, места у којима живе ова два писца, теме носталгије, тема отаџбине као места остварености и вечне радости. Све то се налази у списима Албера Камија и Милоша Црњанског.

Блистави залив, сунце, игра црвене и беле боје са тераса окренутих мору, цвеће у цвату и антички стадиони, све то је почетак вечне виталности.

….Лето је свето доба: нестају проблеми из свакодневице кроз шум таласа на обали.“

Завршавајући своју рефлексију, наша ученица од пера закључује:

D’après moi, le pays natal représente notre personnalité et un éblouissement sans pareil,  une fois que le pays natal n’est plus là et qu’il n’existe plus, nous finissons par disparaître également.

„По мени, родни крај представља нашу личност и једну очараност којој нема равне, онда када више нема нашег родног краја и која нестане, на крају нестајемо и ми. 

Фотографије Алжира, црно-бели портрети Камија и Црњананског као и оригинална графика у нијансама боје  чоколаде савршено су употпунили  награђени књижевно-визуелни рад наше ученице.

Честитамо!