Јапански као обавезан школски предмет

На белој табли исписано је неколико идеограма – знакова компликованог јапанског писма званог „канђи”. У клупама су вредни ђаци и „сонијеви” касетофони, а на зидовима – слика „шинкансена” – ултрабрзог воза, фигурице од папира у боји – „оригами”, и велика мапа Земље излазећег сунца…

Ово је делић атмосфере из кабинета за јапански језик Филолошке гимназије у Београду – једине средње школе у окружењу у којој се он може учити као главни, обавезан предмет. Сваке године у гимназију у Каменичкој улици, у којој се пријемни испит одвија неколико недеља раније него у осталим школама, упише се 12 „јапанаца”. Заљубљеници у ову земљу четири године интензивно изучавају језик, историју и културу Јапана – имају по пет часова јапанског недељно.

Како објашњава професорка јапанског Ивона Васић, необичан начин писања је оно што их све највише интересује у првом моменту. За четири године, ђаци савладају основе писања – хирагану и катакану, што су два слоговна писма, и око 500 идеограма.

– Кад заврше средњу школу могу сасвим лепо да разговарају са Јапанцима и да се снађу у овој далекој земљи. Пошто је то тежак језик, и ђаци немају пуно прилике да се на њега навикну кроз филмове и музику, јапански захтева мало више напора и учења – каже Васићева.

Од 1. фебруара, о јапанској култури и језику из прве руке уче и од Мијуки Араи, волонтерке Јапанске агенције за међународну сарадњу. Филолошка гимназија, иначе, има велику помоћ од Јапанске фондације, организације која се бави промоцијом јапанске културе и наставе јапанског језика у иностранству, али и јапанске амбасаде. Јапанци су овој школи донирали лабораторију, уџбенике, речнике, учила… Када им је затребала нова карта Јапана, стигла је истог дана!

Поред Филолошке гимназије, јапански се у нашој земљи може учити и на Филолошком факултету, у неколико школа језика, и у приватној „режији”.

Тереза Бојковић

објављено: 07/04/2010