Све четири године је учествовала на Књижевној олимпијади, на којој је, у четвртој години, освојила друго место на републичком такмичењу.
Поред такмичења у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Јана је остварила запажене успехе и на бројним независним литерарним конкурсима културних институција и невладиних организација. Међу наградама које је освојила издвајају се међународна признања „Магда Симин“, „Десанка Максимовић“, „Лимске вечери поезије“, „Вечити несмирајник“ и „Најлепша љубавна песма“, а значајне су и награде на републичком нивоу – „Борислав Пекић“, „Доситејево златно перо“ и „Бранко Миљковић“, као и прва награда на Данима библиотеке „Јован Поповић“ у Кикинди.

Јанини књижевни радови објављивани су у међународним зборницима („Приче бола и поноса“, „Шумадијске метафоре“ и „РЕЗ – Регионални зборник социјалне и ангажоване позије“), али и у периодици (у два наврата је објављивана у Књижевни новинама). Поред књижевних, Јана је објављивала и научне радове, међу којима се издваја есеј „Општесрпски парадокс у поезији Петра Пајића, објављен у „Зборнику ђачких радова о Петру Пајићу“, у издању Ваљевске гимназије. Поводом победе на 43. Лимским вечерима поезије, објављена јој је збирка песама под насловом „Ок(н)о“.

Јана не гаји љубав само према писаној, већ и према изговореној речи, те је као матуранткиња остварила и запажене успехе на беседничким такмичењима. На 6. међународном БЕОПС-У – Београдском беседништву средњошколаца освојила је треће место, а на беседничком такмичењу у организацији Задужбине „Доситеј Обрадовић“ другу награду. Учествовала је и на петнаестој Смотри духовног беседништва средњошколаца из Србије и Републике Српске, а сви наведени успеси донели су јој најзначајније школско беседничко признање – „Златоустов венац“.

У току свог четворогодишњег путовања кроз Филолошку гимназију, активно је учествовала у културном и књижевном животу не само наше школе, већ и престонице. Чланица је пројекта „Млади долазе“ Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба Студентске организације „Негујмо културу“, са којим организује књижевне вечери. Редован је гост у Српској књижевној задрузи, где на књижевним матинеима чита поезију и прозу других стваралаца, али и своје књижевне критике. Два пута је била део манифестација „Београдски читач“ и „Дани Београда“ на којима се представљала својом прозом и поезијом. Гостовала је у бројним телевизијским и радијским емисијама, а у четвртој години је постала сарадник школског програма РТС-а у омладинској емисији „Проветравање“.

Иако је Јанина биографија богата наградама и иако су њени радови објављивани у најразличитијим зборницима, у њеном срцу посебно, можда чак и најважније место, ипак заузимају радови објављени у Младом филологу, књижевне вечери организоване у Филолошкој гимназији и титула „златоусте“. Јер, како сама тврди, ниједан од тих успеха не би био могућ да није имала прилике да учи и да се развија у бајковитом микрокосмосу Филолошке гимназије, окружена професорима који знају како да ученике поуче и градиву и животу и друговима који знају како да прихвате и подрже, и делић те љубави покушала је да вербализује својом опроштајном беседом при уручењу дипломе ученика генерације.

РЕЧ ПРИ УРУЧЕЊУ ПОВЕЉЕ ЂАКА ГЕНЕРАЦИЈЕ

Фраза која се често чује од оних којима припадну велике почасти да за нешто буду проглашени најбољима јесте она чувена: „Ја нисам најбољи, ја сам само први међу једнакима“. Чућете је сада и од мене. Ја нисам најбоља, ја сам само прва међу једнакима.

Међутим, ја не пристајем на то да је ово само флоскула, која се понавља лишена значења, ја дубоко верујем у вредност не само других кандидата за титулу ђака генерације, већ свих ученика Филолошке гимназије. При избору за ђака генерације пресудне су награде и успеси, којих су и други кандидати имали на претек. Неки од вас можда немају ниједну награду, али то вас не чини ни трунку мање вреднима. Ја дубоко верујем да свакога од вас тек очекују награде и успеси, да је свако ко је био ђак Филолошке гимназије осуђен да се кад-тад у животу истакне својим квалитетима. „Неће из сваког жира храст израсти“, рекао је професор доктор Никша Стипчевић, бранећи идеју оснивања Филолошке гимназије у једном новинском чланку. Међутим, образовање у овој школи за сваког њеног ученика јесте жир – семе из кога ће понићи ако не будући професионални квалитети (јер многи од нас неће наставити филолошким стопама), а онда оне људске вредности које нас одвајају наспрам других.

Сама Филолошка гимназија је велики храст под чију ће крошњу стати још већи људи у које, видим, сви растете. И зато нећу пропустити да се захвалим онима који су тај храст посејали, неговали и заливали, и који су у нас усадили те филолошке жиреве – професорима Филолошке гимназије.

Захваљујем и вама, ученицима, јер сте у школи створили топлу и пријатељску атмосферу – а ни из једног семена не проклија изданак усред зиме. Хвала вам!