Филолошка гимназија, наследница Друге београдске гимназије, обележила 152 године постојања

Искре које треба чувати

Филолошка гимназија, наследница Друге београдске гимназије, обележила је 152 године откад је први пут звонило за почетак часа. Свечана академија одржана је 17. октобра 2022. у Дворани МТС. Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић честитао је школи успех у континуитету и одржавању квалитета рада. Истакао је:

• Филолошка гимназија је углед градила од 1870. године. Током више од век и по постојања школа је успела да очува квалитет и да се позиционира међу најзначајније и најсавременије образовне установе Србије. Поносни смо, јер Србија има много талентованих и даровитих ученика, који остварују изванредне резултате у различитим областима.

Директорка Филолошке гимназије Драгана Ћећез-Иљукић подсетила је:

• Друга гимназија је основана 1870, када је Указом кнеза Милана Обреновића основана ондашња Друга мушка полугимназија. Од краја 1910. године налазила се у данашњој Македонској улици. Оно што је значајно за историју постојања образовне традиције Србије јесте чињеница да гимназије у Београду нико није рушио осим једне. Зграда Друге београдске гимназије у Македонској улици оштећена је за време априлског бомбардовања 1941. године, а шездесетих година је срушена. Током век и по свога постојања неколико пута је мењала своје име и место. Школа је 1991. године прерасла у Филолошку гимназију, специјализовану школу за надарене ученике, прву и тада једину школу те врсте у историји српског образовања. У маја 2007, на седници Владе Републике Србије, одлучено је да се Филолошка гимназија прогласи школом од посебног интереса за РС.

Ово је школа у којој је један Богдан Поповић предавао географију Милану Ракићу, а Стеван Сремац историју кнезу Павлу Карађорђевићу… У нашим клупама су учили и Бајага, Дуца Марковић, Ана Софреновић, Ана Томовић, Александра Нинковић Ташић, Дејан Зечевић, Слободан Шијан, Хана Селимовић, Никола Љуца, Теа Пухарић, Борка Томовић, Амра Латифић, Љубица Луковић… Прослави су присуствовале Њихове екселенције, амбасадор Финске Кимо Лахдевирта, амбасадор Француске Пјер Кошар, амбасадор Јапана Кацумата Такахико, представници Амбасаде Норвешке у Београду, бројне званице из значајних српских институција, помоћник министра просвете за средње образовање Милош Благојевић, посебни саветник министра просвете Зоран Костић, представници ЗУОВ-а, Градског секретаријата за образовање, Патријаршије, Института за српски језик, Филолошког факултета, Института за књижевност, Друштва за стране језике и књижевности Србије, Института „Конфуције”, Турског културног центра, Олимпијског комитета Србије, Археолошког парка Виминацијум, директори других гимназија, генерације бивших и садашњих ђака и професора. На свечаности је говорио некадашњи ученик Друге београдске гимназије Божидар Маљковић, један од најбољих српских и европских кошаркашких тренера, председник Олимпијског комитета Србије, као и некадашњи ученици Филолошке гимназије, Ирена Плаовић, асистент на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, на предмету Средњовековна књижевност, доцент др Милан Крстић са Факултета политичких наука и Федор Ђоровић, глумац и преводилац за ову прилику. Приказан је кратак документарни филм „Бескрај” у којем су говорили некадашњи ученици Друге београдске и садашњи професори Филолошке гимназије. Богдан Петровић је матурирао 1958. године. Он, његов отац и стриц били су ученици Друге београдске гимназије. Поред њега, у филму смо видели садашње професорке Филолошке гимназије. Обе су биле ученице наше школе. Професорка руског језика Георгина Станишић је једна од петоро деце из исте породице. У филму су се чула сва њена браћа и сестре који су завршили Филолошку гимназију. Ту је и професорка српског језика Наталија Јевтовић. Њен стриц, глумац Иван Јевтовић, ишао је у нашу школу, као и њена мајка и његов деда. У филму су приказане генерацијске везе оних породица које су своју децу слале у исту школу, у школу са великом традицијом. Ауторке филма су Јана Пауновић и Марија Арсић, ученице треће године одељења за сценску и аудио-визуелну уметност. У уметничком делу програма наступио је хор Филолошке гимназије. Диригент хора је наша професорка музичке културе Нада Андоноски Полексић, а други професор музичке културе Дејан Јовановић, у две нумере, био је солиста. У музичком делу, поред хора, наступиле су и ученице наше школе: Анастасија Петровић, Милена Недић, Сташа Рондић, Јана Максимовић, као и бивша ученица Александра Лађевић. Професорка сценских уметности Биљана Тодоровић са глумцима, ученицима друге године уметничког одељења,  припремила је драмску тачку „Пријемни испит”, а видели смо и део представе „Сива боја разума”, са нашег фестивала „Игре на сунчаној страни” посвећеног делу Борисава Пекића. За ту прилику је, као и за академију, радила са својом драмског трупом у школи директорка Драгана Ћећез-Иљукић.   Модеран плес извела је група из K-STUDIA. Међу њима су ученице Филолошке гимназије Јелисавета Лабудовић, Лана Степановић и њихови саиграчи Анђела Петровић, Ленка Радоњић, Милица Милошевић, Доротеја Крстић и Јана Томић. Сплет народних игара „Србија” извели су ученици Филолошке гимназије и Балетске школе „Лујо Давичо”. Фолклор је припремила Маја Краговић, професорка народних игара у школи „Лујо Давичо”, сарадник на кореографији  нашег професора физичког васпитања Александра Стојановића.   Најзначајнији документ за историју постојања образовне традиције наше школе јесте сећање на оно што је она била и чињеницу да и данас њени ученици освајају изузетан број награда у филолошким наукама, као и то да су некадашњи ученици постали утицајни чланови српског друштва. Филолошка гимназија као наследница Друге београдске гимназије сведочи не само о моћи усвајања знања него и о свести на основу које разумемо свет око себе, јер „ум није суд који треба испунити него ватра коју треба распламсати”. Д.Ћ.И.