СВЕЧАНА ДОДЕЛА НАГРАДА НАЈБОЉИМ УЧЕНИЦИМА БЕОГРАДА

Ученица генерације Јована Анђелић присуствовала је свечаној додели награда за ђаке генерације основних и средњих школа. Ова свечаност је одржана 28.јуна 2021. у Комбанк дворани у организацији Градског секретаријата за образовање и дечју заштиту. Осим најуспешнијих ђака и директора школа, манифестацији су присуствовали и градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, као и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Поносни смо на то што је наша драга Јована узела активно учешће у овом догађају и што је управо она одабрана да у име свих матураната отвори програм ове свечаности својом пригодном беседом „Податак, знање и жива мисао“. Обраћајући се присутнима, упутила је снажне, упечатљиве и оптимистичне поруке о правом смислу и значају амбиције и образовања и на тај начин још једном показала свој изузетни литерарни и беседнички дар, који је награђен лепим аплаузом и срдачним честиткама. Осим ове врсте награде и признања, Јовани је, као и ученицима генерација других средњих школа, уручен лаптоп рачунар и монографија „Србија – градови, општине, насеља“.

Податак, знање и жива мисао

Модерно доба није гладно информација. Свакодневно се пробијамо кроз вртлог лако доступних података и истина, изазовно је само одвојити са тог непресушног извора оно што нам је потребно и корисно, право знање, које нас води и штити, које окрепљује нашу мисао, подстиче је и покреће.

Знање се не завршава на енциклопедијским подацима или таксативном навођењу одломака из уџбеника; оно треба да води, обликује наше одлуке, дарује ентузијазам и вољу да се нечему посветимо. Велика је срећа бити у могућности да прекројимо мрежу сазнања коју смо стекли, преобликујемо је из нечега што учимо у нешто што волимо. Посматрајући средњу школу само као богат извор информација, књишких и теоријских података, негирамо њену улогу својеврсне радионице у којој правимо алате за будуће напредовање. Формални завршетак образовања не ограничава жеђ за новим сазнањима, нити се наше амбиције дају угушити оним што смо већ постигли и остварили.

Аристотел је приметио да се образовни људи разликују од необразованих као што се живи разликују од мртвих. Добити путоказ који ће нашу мисао и дух спречити да икада постану ушушкани, троми и мртви највећи је дар који смо од средњошколског образовања могли добити. Жива је мисао стално бритка, окретна, спремна на акцију; образована мисао подстиче на добре, племените и паметне поступке.

Бити овде међу најуспешнијим младим људима Београда значи дати обећање да своје вештине, сазнања и могућности нећемо запоставити, пустити да се тупе и успављују. Брушење наших вештина и знања не завршава се сада, нити смо овакви какви данас себе видимо у огледалу најбоља верзија остварења сопстевних потенцијала. Врлине, посвећеност и труд које данас у нама препознају неће ишчилети, нестати или изветрити – али јесмо обавезни да преузмемо одговорност и уложимо снаге у очување ентузијазма, преданости и мотивисаности.

Никола Тесла је једном приликом изјавио да увек предузима више него што може да оствари. Можда смо сви позвани да предузимамо такве напоре. Чини се да доводе до реалних, неимагинарних резултата и чувају свест о сталној потреби за усавршавањем, испробавањем другачијег, експерименталног, револуционарног. То што смо данас овде показује да у себи негујемо семе изузетности. Не јер смо изузеци од наше генерације, већ јер представљамо генерацију која је изузетна. И која ће будућношћу коју обликује оправдати оно што је у њу уложено, подстицаје, подршку, савете и пружене прилике.

Не треба сви да мењамо свет, али можда сви треба да покушамо.

Јована Анђелић