Преводилачка радионица Vice Versa

Пленарно предавање: проф. др. Зоран Пауновић

редовни професор на Филолошком факултету у Београду

и Филозофском факултету у Новом Саду,

књижевни преводилац, редовни члан САНУ

 

 

У трагању за оригиналом превода:

Жива преводилачка реч проф. Зорана Пауновића

 

Етика и естетика књижевног превођења

 

Као врсни преводилац и велики зналац англоамеричке књижевности, проф. Пауновић је у свом надахнутом и непосредном излагању указао на могуће „замке“ којих би ревносни и честити књижевни преводилац требало да се клони.

Једна од оваквих „замки“ је стилска униформност, тј. неуважавање стилских особености појединачних писаца, припадника исте епохе. Овакав пропуст илустрован је примерима превода делa Џ. Елиот и Ч. Дикенса, где преводилац користи предложак викторијанског стила у случају оба писца. Такав поступак код читаоца ствар утисак да су оба романа дело истог писца.

Опасност вреба и од могуће преводиочеве потребе да у први план истакне сопствени преводилачки стил, који је, отуда, препознатљив у свим преводима потеклим из истог преводилачког пера. Такав поступак је често мотивисан несвесном потребом да језик и стил превода надмаши изворни текст и да га „баци у засенак“. Као пример овакве преводилачке мањкавости послужили су одломци из романа Оркански висови Е. Бронте и Ка светионику В. Вулф, потекли из исте преводилачке „кухиње“.

Проф. Пауновић такође разликује два карактеристична типа неадекватних превода, које назива кратковидим, односно далековидим. Први су последица површне преводилачке перцепције текста која не узима у обзир језичко-стилске финесе изворника, већ преноси само уопштену представу о делу, ограничавајући се на основне елементе заплета. Они други, напротив, одлазе у другу крајност, учитавајући и наводне „дубинске“ слојеве текста којих заправо нема у оригиналу. Аутори оваквих превода, често и сами даровити књижевници, изневеравају праву меру оригинала у жељи да га надмаше сопственом домишљатошћу. Таква појава илустрована је преводом песме В. Х. Одна „Погребни блуз“.

Као пример најтежег огрешења о преводилачки занат поменута је пракса механичког, готово буквалног превођења, које обилује материјалним и грубим стилским грешкама. Такви преводи као да су резултат примене неког од рачунарских преводилачких програма, а читалац често није начисто с тим шта је писац заправо хтео да каже. Општи утисак који одају такви преводи је гротескан и комичан.

Напослетку, проф. Пауновић пружа неколико корисних сугестија будућим преводиоцима. Пре свега, преводилац треба да осети блискост са писцем и његовим сензибилитетом, као и неку врсту дубљег разумевања за дух и танчине изворног текста. То је понекад тешко, али ако преводилац не одустане од трагања, ако поништи своје властито ја зарад што дубљег поистовећивања са писцем – ако дође до преводиочевог сусрета са аутором изворника – резултат може бити узорно дело преводилачког умећа.

Александра Тодоровић,

проф. енглеског језика и књижевности

 

Норвешки језик

Учествовала сам у преводилачкој радионици за норвешки језик коју су Софија Вуковић Петрик и Јелена Лома Петровић одржале 23.11. у Филолошкој гимназији. Радионица се бавила темом вештачке интелигенције, а разговору је претходила интерактивна презентација. Стекла сам нова знања и исправила неке честе грешке у мом раду и начину превођења. Уз сарадњу са вршњацима сам доста научила и о сарадњи, која је кључна у преводилачком свету.

Упоредили смо наше преводе са преводима вештачке интелигенције и дискутовали о разликама.

Драго ми је што сам учествовала у овој радионици и сматрам да ми је помогла да развијем умеће превођења и радо бих учествовала и следеће године.

Јелена Варга III6

Руски језик

Иако је тема била иста као и прошле године (усмено превођење), сама радионица се разликовала. Било нам је занимљиво, јер се у школи мање бавимо усменим превођењем. Предавач, мр Бојана Сабо, је била одлична. Научили смо доста о симултаном превођењу, али смо чули и много занимљивих прича о самом послу преводилаца. Стечена знања ће нам бити од користи за будуће бављење језиком. Волели бисмо да се настави са организовањем преводилачких радионица, као и да се дијапазон тема прошири.

Ученици III6

Латински језик:

Предавање Наталије Џакић о техникама превођења било је изузетно инспиративно и компактно. Користила је своја лична искуства како би нам приближила то колико је важно да све радимо са разумевањем јер никада не можемо знати да ли ће нам одређене ствари затребати за даљи развој наше личности, а касније и каријере. Велики број ствари из њеног излагања може се применити у разним пољима, што ми се изузетно допало. У последњем делу часа бавили смо се типичним питањима и проблемима у току превођења и упоређивали слободан и директан превод текстова, што ми је показало колико велику улогу игра наш лични осећај у стварању доброг, смисленог превода и приближавању оригиналног дела читаоцима на најбољи могући начин.

Јована Вранеш II6

Енглески језик:

Учествовање на преводилачкој радионици „Vice Versa“, организованој у нашој гимназији, омогућило је мени, а и многим другим ученицима детаљну и продуктивну интеракцију са темама и областима језика које су нас занимале, проширивање и усавршавање знања, али и веродостојну перцепцију о томе како је то бавити се превођењем језика. Током наше радионице енглеског језика, коју је одржала Ана Томовић са Филолошког факултета у Београду, фокусирали смо се на практични део симултаног превођења, и задатке осмишљене и реализоване тако да изискују концентрацију, пажњу и примену стеченог знања. Верујем да је до краја радионице свако успео да образује свој лични утисак, како о превођењу, тако и о свом нивоу знања, да открије изазове и посвећеност које разумевање језика захтева, али и неоспориве предности које млади људи могу стицати од истог.

Елена Марјановић II6

Радионица ,,Усмено превођење енглески-српски-енглески” коју је одржала професорка Ана Томовић била је врло занимљива и корисна. На почетку смо слушали о различитим врстама усменог превођења као и о опреми коју свака од њих захтева. Потом смо имали неколико практичних вежби помоћу којих смо се упознали са различитим вештинама које су потребне за усмено превођење као што су елоквентност, правилно држање тела и добро краткорочно памћење. Вежбали смо изражајан говор текста из Шекспировог ,,Јулија Цезара”, а потом начине писања белешки говора који је потребно превести. Једна од занимљивијих вежби је била вежба у којој смо понављали изговорене тврдње потврђујући или негирајући их. Уз практичне вежбе, имала сам прилику да се и сама опробам у томе, што ми је било врло значајно. Позитивна енергија и лепа атмосфера додатно су улепшали целокупан утисак. Заиста је било задовољство, а и привилегија, учествовати у овој радионици и врло радо бих се придружила и следеће године.

Анастасија Перић III2

Здраво, зовем се Ралица и јако ми се допала радионица за превођење енглеских имена! Професор Милан Ђуришић нас је на почетку увео у радионицу са именима фудбалера и како би се она преводила, након чега смо прешли на имена глумаца, градова, цртаних филмова и слично. Најзабавнији моменат је био када смо разговарали о преводу имена цртаних ликова. Повезали смо како се каже Сунђер Бобово име хрватском и после тога нисам могла да престанем да се смејем. Након тога смо радили на два текста која су била везана за заменице They/Them и да ли има могућности да се преведу на начин на који би имао смисла. Све у свему, било је дивно искуство и волела бих да учествујем у још креативних преводилачких радионица!

Ралица Јорданова IV2

Шпански језик:

На преводилачкој радионици из шпанског језика „Слике и речи: специфичности превођења рекламног, стриповног и аудиовизуелног текста“ значајно сам се приближила изгледу овог посла. Професорка Ивана Николић показала нам је процес превођења који сами читаоци не могу да наслуте. Сазнала сам много тога о различитим алатима који се користе за превођење, о вештинама које оно захтева, као и о препрекама са којима се преводиоци сусрећу током рада. Научила сам више нових термина и имала прилику да у било ком тренутку изразим своје мишљење или дам креативну идеју за решење проблема. Презентација је била врло темељна и веома лепо осмишљена, све је било лако схватити иако је то био мој први сусрет са овом темом.

Мила Николић II6

Учествовала сам на радионици шпанског језика на тему превођења стрипова, филмова и реклама која је одржана 23.11.2024. у нашој школи.

На предавању нам је детаљније објашњена процедура превођења као и који су то изазови са којима се преводиоци сусрећу у свом послу што до сада нисам имала прилике да чујем. Поред тога похвалила бих део предавања у којем смо ми ученици имали прилику да се опробамо у превођењу различитих материјала и применимо ствари које смо тада научили.

Као ученик шпанског смера у Филолошкој гимназији јако ме је радовало што такав догађај уопште постоји код нас – моја очекивања су била скроз оправдана тако да се надам и радујем следећој радионици из превођења.

Миљана Мандић III3

Кинески језик:

У суботу, 23.11.2024. године, одржала се преводилачка радионица кинеског језика. Ученици Филолошке гимназије у Београду окупили су се да заједно науче основе превођења текстова са старокинеског на модеран, поједностављен кинески. Преводили смо причу иза једне кинеске пословице, која у преводу значи “бити контрадикторан”.  Иако су ова два језика наизглед иста, између њих постоје многе разлике које смо заједно проналазили и, уз помоћ професорке Селене, успешно превели на нама боље познат мандарински. Ученици су са ентузијазмом учествовали у овом изазову и уз смех показали свој таленат за превођење. Сви смо веома захвални за ову прилику, и срећно чекамо нове преводилачке изазове.

Софија Берак IV7

Италијански језик:

У суботу, 23. новембра, учествовала сам на радионици италијанског језика, у оквиру Преводилачке радионице, која се већ другу годину организује у нашој школи. Тема овогодишње радионице била је врста консекутивног превођења, или на италијанском trattativa, које нам је представила професорка Јасмина Ковачевић из Карловачке гимназије. Преводили смо интервју између српског и италијанског говорника. Ова радионица ми се свидела зато што смо могли да се ставимо у улогу преводиоца и преводимо разговор у оба смера. Процедура усменог превођења нам је лепо објашњена и исто тако представљена кроз занимљиву и значајну говорну вежбу. Као ученицу другог разреда Филолошке гимназије, ова радионица ме је заинтересовала и, без обзира на то што се никад до сада нисам сусрела са предметом Основи превођења, пружила ми је прилику да се упознам са процедуром усменог превођења на веома занимљив начин. Науцила сам много нових ствари и моја чцекивања су испуњена. Радујем се радионици превођења и новим изазовима које ће ми донети предмет Основи превођења следеће године.

Анђелија Рајковић II6

Француски језик:

На радионици сам се први пут сусрела са симултаним превођењем и видела како то изгледа у пракси. Преводитељка, Александра Војводић, нам је објаснила зашто је изабрала да се бави својим послом и у којим све приликама је симултано превођење корисно. Причала нам је о свом искуству и скренула пажњу на честе грешке које преводиоци праве. Поделила нам је различите текстове које смо прoбали да преводимо. Упознала нас је са свим врлинама и манама симултаног превођења кроз приче о својим доживљајима, као и кроз наше покушаје да се и сами опробамо у овој дисциплини. Радионица ми је била врло занимљива, сазнала сам доста корисних информација и радо бих поновила искуство следеће године.

Зоја Бабовић III3

 

У Филолошкој гимназији је 23.11.2024. године одржана преводилачка радионица „Vice Versa“. Радионицу су организовале професорке Јована Илић и Слободанка Глигорић. Ми смо били учесници књижевно-преводилачке радионице, а поред ње организована је и усмено-преводилачка радионица. У првом делу радионице имали смо предавање где су нам  говорили уопштено о превођењу и показивали нам примере превода. Након тога нам је Бојан Савић Остојић одржао радионицу за књижевно превођење. Причао нам је о послу преводиоца, о тежини посла и о потешкоћама са којима се сусрећу током превођења. Показао нам је књиге које су оставиле велики утисак на њега током живота. Причао нам је и о процесима превођења. У току радионице сазнали смо доста корисних информација и детаља у вези са превођењем. Ова радионица је била веома занимљива и корисна.

Лазар Мрдак и Дијана Симић II5

Немачки језик:

Једна од радионица које је одржана у суботу била је везана за превођење немачког језика. Професорка Јелена Костић Томовић је структурисала своје предавање око две врсте превода: превођење администрације и превођење књижевности. У току већег дела предавања ослањала се на лична искуства која је поделила са ђацима, за која је сматрала да су увек релевантна. Предавање је започела причом о својим почецима, а завришла оквирним предвиђањем будућности преводилаца.

На питања која су постављана на крају предавања, одговарала је ентузијастчно и концизно, трудећи се да разјасни све недоумице.

Анђела Спасић IV2

Јапански језик:

Преводилачка радионица јапанског језика, коју је водио Матеја Матић, била је право задовољство. Током радионице бавили смо се текстовима познатог јапанског писца Дазаија, што је пружило посебан изазов и прилику за дубље разумевање јапанске књижевности.

Иако долазим из другог одељења, јапанска група ме је и овај пут срдачно прихватила као свог, што ме увек испуњава захвалношћу. Атмосфера је била опуштена и пријатељска, док су предавања била корисна, интерактивна и занимљива. Радионица није била само прилика за усавршавање преводилачких вештина већ и за размену идеја и дружење с људима који деле исту страст према јапанској култури и језику. Ово искуство ћу дуго памтити!

Никола Благојевић IV2