Позоришни фестивал Филолошке гимназије „Игре на сунчаној страни”, посвећен Бориславу Пекићу, у „Утиску недеље” на ТВ „Нова С”
„Игре” су најјачи утисак
Филолошка гимназија је у мају 2022. организовала Фестивал средњошколског позоришта „Игре на сунчаној
страни”. Тема овогодишњег фестивала било је драмско дело Борислава Пекића, а повод је 30 година од
његове смрти.
И данас је актуелна његова реч:
− Не воли човек једног писца зато што га забавља, или га пред дилеме ставља него што понекад
случајношћу отвара пут његовим сопственим идејама. Помаже му да се изрази, сам себе разуме,
активира ментално. То може бити супротстављањем и прихватањем. У сваком случају, по среди је
немушти дијалог. Читање мојих књига замишљам као разговор са мном, не као пуко слушање.
„Игре на сунчаној страни” окупиле су трупе из Карловачке богословије „Свети Арсеније”, Карловачке
гимназије и Филолошке гимназије. Одигране су четири представе.
Представу „Мегалос Масторас” и његово дело извели су ученици Карловачке богословије „Свети
Арсеније”. Улоге су тумачили: Вељко Шолаја, Филип Даниловић, Лазар Ковачевић и Дејан Стојановић. Тон
мајстор био је Милан Димковић. Режија: професор Ненад Војводић.
Представу „Категорички захтев” извели су ученици Филолошке гимназије. Улоге су тумачили: Николина
Ћирић, Уна Крстојевић, Милица Крњаја, Богдан Ђукић, Ралица Јорданова, Сташа Ракић, Нађа Марић,
Анђела Спасић, Милица Стефановић, Ива Тасић и Анђела Милојевић. Режија: ученица Уна Крстојевић и
професорка Драгана Ћећез-Иљукић.
Представу „Ходочашће Арсенија Његована” извели су ученици Карловачке гимназије. Улоге су тумачили:
Теодора Ђорђевић, Лена Туцаков, Наталија Чегар, Жења Васић Савков, Алекса Пешић, Давид Завишић,
Христина Бјелајац, Данило Јовановић, Дуња Лукић, Анђела Росић и Миљана Мирић. Режија: професорка
Јелена Ратков Квочка.
Представу „Сива боја разума” извели су ученици Филолошке гимназије. Улоге су тумачили: Андреј
Јаковљевић, Анђела Николић, Николета Кубуровић, Тара Ишић, Нађа Зарија, Марко Марински, Сара
Шведић, Уна Бабић, Анастасија Петровић. Режија: професорка Драгана Ћећез-Иљукић.
Пре дискусије о Пекићевом стваралаштву, певали су Милена Недић, Сташа Рондић, Јелисавета Лабудовић,
Мила Јовић, Сергеј Животић и Софија Милошевић Пасас, а модерни су плес извеле Јелисавета Лабудовић и
Лана Степовић.
Мали жири ученика све три школе донео је одлуку да: Награду за најбољи костим и сценографију добије
Карловачка богословија, Награду за најбољу режију добије Карловачка гимназија, а награду за најбољу
глуму добије Филолошка гимназија.
За „Округлим столом” били су панелисти професори Лазар Бојичић и Тамара Ђокић. Посебно су се
осврнули на Пекићеву иронију и његово филмско стваралаштво. Модератор је била Драгана Ћећез-Иљукић.
Нису само разноврсне идеје које су надахњивале и привлачиле овог писца него и чињеница да је он
обликовао посебан свет који је учинио разноврснијом модерну српску књижевност. Он је себе давно још, на
некој врсти књижевних почетака, дефинисао као писца идеја, а те идеје затим беспоштедно преиспитује,
неке оспорава, излаже хуморном или иронијском преиспитивању или демаскирању.
Пекићева биографија је јако важна за разумевање његове књижевности. Од питања пропасти српске
грађанске класе, односно немогућности да се пружи отпор, дошао је до питања цивилизације у којој данас
живимо, без свог избора.
Тај дан су телевизијске камере ТВ Прве и РТС-а забележиле представе у Филолошкој гимназији, која је за ту
прилику подигла кулисе и сцену у Пекићеву част.
На крају недеље, у емисији „Утисак недеље” на ТВ „Нова С”, водитељка Оља Бећковић отворила је емисију
овако:
− Да, постоји и неки живот изван и многе ствари се дешавају у овом граду… само мало треба да хоћете
да чујете… Прошле недеље је у серији разних манифестација које су се дешавале и Филолошка
гимназија организовала позоришни фестивал и неколико панела на тему књижевности Борислава
Пекића. Нажалост немамо снимак ни једне од тих дебата, ни једне од тих представа… али је важно
да знате шта ради Филолошка гимназија… уместо тога пустићемо причу коју је причао Пекић… Када
су ми узели наливперо, једноставно сам хтео да се све ствари ставе на своје место. То је грађански
ред… Ја своје наливперо нисам добио назад, избацили су ме из затвора… Правио сам питање од
нечега због чега се не прави питање, али од чега се истовремено и мора правити питање… јер од тих ситних ствари закон зависи.
При чему је наливперо метафора, јер ако пристанемо на мале шикаде,
на сасвим ситна укидања права, онда смо и потпуно спремни да прихватимо и све оно што иза тога
и логично следи.
Слоган овогодишњег фестивала био је: Негуј своје мишљење!
Драмска трупа Филолошке гимназије
и проф. Д. Ћећез-Иљукић