МЛАДИ И СРБИСТИКА 3 – НА ПУТУ НОВЕ СРБИСТИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ
У јулу 2023. године, одржан је семинар у оквиру Научно-образовно-културног центра Вук Караџић у Тршићу. Програм семинара је похађало педесет и девет ученика из различитих градова Србије (Београд, Нови Сад, Сомбор, Ваљево, Ниш, Сремска Митровица, Јагодина, Косовска Митровица, Куршумлија, Инђија, Бојник, Параћин, Крагујевац, Бела Црква, Пожаревац, Краљево, Панчево, Зрењанин, Брус, Бор, Кула, Зајечар), Републике Српске (Требиње, Бања Лука, Вишеград, Шамац) и Црне Горе (Подгорица, Бар, Никшић).
Недавно је објављен зборник Млади и србистика 3, као резултат рада треће године активности НОК „Вук Караџић“. Полазници курса и ове године били су подељени на три семинара: I Језичка култура – жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик; II Историја српске културе; III Фолклористика.
Из Филолошке гимназије курсеве су похађали следећи ученици (наводимо и називе њихових истраживачких радова који су објављени у овом зборнику):
ЛИНГВИСТИКА
Теодора Страк, 3/2 – Ставови младих говорника косовско-ресавског дијалекта према српском језику (коаутор)
Цвета Милановић, 4/1 – Фразеологизми мотивисани фитонимима у српском језику (коаутор)
Софија Тадић, 4/1 – Фразеологизми чије су компоненте властите именице и њихове изведенице (коаутор)
Катарина Гњидић, 4/1 – Ставови младих говорника смедеревско-вршачког дијалекта према српском језику (коаутор)
ФОЛКЛОРИСТИКА
Никола Ђорђевић, 3/1 – ‘Град градила три брата рођена’ – варијанте песама о уграђивању људске жртве у темеље грађевине
Семинар су, поред садашњих ученика Филолошке гимназије, похађали и бивши ђаци, данас студенти (Филолошки и Филозофски факултет у Београду, Факултет техничких наука у Новом Саду), будући да семинар није био одржан 2020. године, због добро познатих епидемијских разлога, те су ови полазници већину свог времена посветили наставку својих претходних истраживања.
ЛИНГВИСТИКА
Јелена Батовац, Ана Булатовић, Урош Јовановић – Примарна метафора ‘квалитетно је примарно у сленгу’
Јана Марковић – Фразеологизми чије су компоненте властите именице и њихове изведенице (коаутор)
Анастасија Минић – Жаргонски називи за људе у текстовима са интернет сајта ‘Тарзанија’(коаутор)
ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ
Милица Станковић – ‘Нечиста крв’ – анализа романа и филмова
Мина Тонић – Змај љубавник у српској народној поезији и прози
На понос своје школе, предметних наставника (Слађана Савовић, Јелена Срдић, Људмила Пендељ, Мирјана Којић, Катарина Вучић) и својих другара, издвојила бих речи уредника Зборника о полазницима:
„На основу кратког приказа активности србистичких семинара из лингвистике, историје српске културе и фолклористике одржаних у Тршићу 2021. године и увида у најзначајније резултате који се презентују у овом зборнику, нема никакве сумње да је баш у Вуковом Тршићу зачета традиција стварања младих србиста, који ће бити будућност србистике, и који ће србистици вратити добро пољуљан дигнитет.“
(„Млади и србистика 3“, ЗУОВ, Београд, 2022)
На крају, издвојићемо делове неколико објављених радова из зборника Млади и србистика 3, ЗУОВ, Београд, 2022):
а) Анастасија Минић – Жаргонски називи за људе у текстовима са интернет сајта ‘Тарзанија’(коаутор)
У овом раду смо спровели творбену и концептуалну анализу жаргонских именица које означавају особу, ексцерпираних из неколико текстова са интернет сајта Тарзанија. Уочили смо да жаргонизација може бити чисто формална, а може се одвијати и на семантичком плану, када се ангажују метафора, метонимија или метафтонимија. Наша анализа показала је да је семантичка деривација у облику лексичке метафоре најзаступљенији механизам, док су примери лексичке метонимије ретки. На творбеном нивоу доминира суфиксација, коју обично прати метонимија или, нешто ређе, творбена метафтонимија. Приметили смо, такође, да се појмовним механизмима најчешће у први план истичу негативни аспекти циљног појма.
б) Катарина Гњидић, 4/1 – Ставови младих говорника смедеревско-вршачког дијалекта према српском језику (коаутор)
Циљ нашег истраживања био је да испитамо ставове младих говорника смедеревско-вршачког дијалекта према стандардном језику и дијалектима српског језика. Методом анкетирања прикупили смо одговоре на посебно осмишљена питања за потребе овог истраживања, и они су чинили наш корпус. Питања су била у форми ставова с којима су испитаници могли да се сложе путем скале процене 1‒5. Закључили смо да већина испитаника воли да говори дијалектом, али да свесно посеже за стандардним језиком у формалним приликама. Стигматизација говора одређених крајева код наших испитаника постоји, али не омета нужно комуникацију с говорницима из других дијалеката. Народни говор сматрају природним и истичу важност његовог очувања и неговања.
в) Теодора Страк, 3/2 – Ставови младих говорника косовско-ресавског дијалекта према српском језику (коаутор)
Већина испитаника (око 80%), свој говор је оценила највишим оценама (4 и 5). Знатно мањи број анкетираних (18%) мање је задовољан својим говором. Нико од испитаника није свој говор оценио најнижом оценом, тј. јединицом.
Када је у питању оцена говора места у којем живе, 39% испитаника се определило за средњу оцену (3). Нешто мање испитаника говор свог места је оценило врло добро (31%) и одлично (12%). Свега 18% се одлучило за оцену 2, док га нико није оценио јединицом.
Већина испитаника (72%) уноси измене у свој говор у одређеним ситуацијама, док знатно мање (28%) сматра да то не ради.
Убедљива већина испитаника (79%) не сматра да им је тешко да се уклопе у говор друге средине када се тамо нађу; знатно мањи број (13%) остао је равнодушан или се не слаже (9%).
Већина испитаника (76%) није имала потешкоће у разумевању с говорницима с других дијалекатских подручја. Свега 9% их је имало, док је 14% остало неутрално.
г) Цвета Милановић, 4/1 – Фразеологизми мотивисани фитонимима у српском језику (коаутор)
Да бисмо анализирали метафору као механизам који омогућава формирање фразеолошког значења, најпре је потребно одговорити на питање „Шта је метафора?”.
Метафора се неретко тумачи само као стилска фигура и везује се за књижевност.
Међутим, иако се метафора убраја у стилске фигуре и користи у уметности, ово није једини контекст који јој се може приписати. О метафори се говори и у оквиру лексикологије: она је један од најважнијих начина на који реч стиче нова значења (Душка Кликовац 2003: 1).
Метафору је важно споменути у нашем раду јер учествује у формирању фразеолошког значења, представља веома важан механизам који помаже сликовитост и експресивност многих фразеолошких јединица мотивисаних фитонимима.
д) Софија Тадић, 4/1 – Фразеологизми чије су компоненте властите именице и њихове изведенице (коаутор)
Реченичних фразеолошких јединица у корпусу има 12. У фразеологији постоје разлике у мишљењу о томе да ли фразеолошке јединице са структуром реченице треба посматрати као језичке јединице које имају функцију конституента више синтаксичке структуре.
У науци се углавном сматра да фразеологизам може имати реченичну структуру, али незавршену, отворену, за разлику од сродних устаљених категорија (Мршевић-Радовић 1987: 23):
1) доћи ће (некоме) Божић ’доћи ће бољи дани / боље време / бољи живот’, све је (некоме) равно до Косова ’сасвим је свеједно некоме, бити равнодушан према чему, бити неосетљив’, украо би и Богородичин покров ’бити безобзиран/велики лопов’ (тип –независна реченица);
2) као да је неко с Марса пао 1. ’наиван, необавештен, запањен’; 2. ’изненада’ (тип – зависна реченица).
ђ) Никола Ђорђевић, 3/1 – ‘Град градила три брата рођена’ – варијанте песама о уграђивању људске жртве у темеље грађевине
„Тема узиђивања људи у темеље да би се грађевина одржала показује се инспиративном за многе народе, те није необично што је изнедрила мноштво варијаната различите естетске успелости и најразноврснијих варијабилних мотива. Поменута тема јавља се у различитим културама, па и на територији Балкана. Њена интернационалност сведочи о несумљивој старини, инспиративности за народно стваралаштво и важној улози коју је обредно жртвовање имало у народној традицији.
Песма Зидање Скадра Старца Рашка уметнички је изванредно уобличена и успела с обзиром на то да одише изузетном лепотом, емотивношћу, снагом и изразитом лиричношћу.“
У Филолошкој гимназији, у октобру, у плану је и угледни час на тему представљања радова наших ђака. Циљ је да учесници овог србистичког семинара представе својим вршњацима истраживања којима су се бавили, одн. резултате до којих су дошли.
Јелена Срдић, проф. српског језика