Марко Марински, ученик генерације 2023/2024.

Беседа са матурске вечери

„Поштовани професори, поштована директорка и, пре свега, драги матуранти,

Велика ми је част, а пре свега одговорност то што вечерас на овом месту баш ја треба да се обратим свима вама. Вама, без којих би ово сада било пуко ишчитавање мртвих слова на папиру, а не призивање у сећање свих догађаја и тренутака који су у претходне четири године створили један нови и другачији начин живота.

Наивно бих злоупотребио ову прилику и да се лично захвалим мом драгом IV7, Французима и Италијанима, што постоје. Хвала вам за сваки дан, за сваки тренутак, за сваку зору која је својим свитањем означавала нови дан који ћу провести са вама. И ево тако већ четири године, без престанка.

Сада нам је, матуранти, пристигло вече које нажалост неће иза себе оставити шансу да још једном почујемо звоно и појуримо ка вратима поред трибина. Немојте бити тужни када кажете збогом, јер само онај ко је данас спреман да каже збогом, већ сутра ће бити награђен новим здраво.

Посебно бих у име француске групе желео да се захвалим и нашој професорки Јовани, уз коју је сваки час француског био доживљај за себе, интересантан, али увек уз бескрајну забаву.

И желео бих да се захвалим нашој разредној Јасмини Стојковић. Тај део немам написан, јер ни овај папир, ниједна књига читава не би могла да обухвати све оно што наше одељење о Вама мисли. Ви сте у претходне четири године чинили да сваки дан добије смисао. Још од 30. августа 2020. Ви сте нам, чак и са маскама, показали да је Филолошка гимназија једно место где се радо живи.

Из свег срца вам желим много среће у свему што у животу пожелите, драги матуранти, да учините јер за вас не постоји немогуће. Остварите своје снове, досегните до даљина за које нисте ни знали да су достижне. Пуно успеха вам желим у данима који неумитно долазе, а са собом доносе одлучујуће тренутке за свакога од нас, пријемни испит и пут у несигурни и непредвидиви свет.

Али до тада, хајде да још једном осетимо атмосферу из Каменичке 2, која пламса смислом и радошћу, јер Филолошка гимназија ипак нису само њена труцкава калдрма и црвени зидови, већ људи који у њој живе и све оно што са собом доносе. Хвала вам и срећно!“

 

Марко Марински

Обично када се помене Марко, прво помислимо на његове награде, јер их је за ове четири године заиста било много. Могло би се рећи да је освојио све што се могло освојити из књижевности, српског, латинског и француског језика. Као Маркова разредна веома сам поносна на њега због свих тих награда, мада им он лично не придаје много значаја и увек када се о њима говори, скоро да му је непријатно. У њему нема нимало надмености, ни трунке самољубља или зависти. Он се увек искрено обрадује и туђем успеху и топло честита.

Ипак на Марка сам најпоноснија због његове ненаметљивости, доброте, скромности, због његовог осмеха, којим ме увек дочека у школи, као и због његове бескрајне духовитости. Он је у стању да вас насмеје и да вам улепша дан, чак и када ништа не иде како треба, када сте нервозни или тужни.

 

Ево шта његови другови из одељења кажу о њему:

„Марко је и поред свих такмичења, на којима је постигао одличне резултате, током све четири године успео да одржи савршен просек. Поред школских предмета и такмичења Марко је увек налазио времена да учи и друге ствари које га занимају, попут језика као што су италијански, чешки и македонски. Увек је расположен да открије нешто ново и пажљиво саслуша када му неко прича о ономе што њега занима.

Показао се као заиста диван пријатељ. Никада му није било тешко да некоме помогне, све од малих знакова пажње, као када би некога заштитио да га не удари прозор или му уредно сложио ствари, па до већих услуга, као када би се пробудио раније и дошао у школу пре почетка наставе да објасни градиво за тест (а сви знају да Марко не воли рано да устаје, а ни кашњење му није страно J).

Каже се да је духовитост знак високе интелигенције, што је заиста и доказао. Као на пример када на досадној вечери развесели све игром „на слово на слово“. Његови „Ишли Перица и Јовица…“ вицеви насмејали би било кога и било где – у школи, на забави, чак и испред италијанског клуба у пола 12 увече, док се дотерани смрзавамо и чекамо да уђемо.“

Након формирања ранг-листе кандидата за ученика генерације, послала сам му поруку да му честитам на огромном броју бодова које је сакупио захваљујући својим наградама и ваннаставним активностима. Можда о Марку најбоље говори његов одговор:

„Хвала Вам, али не верујем да бих у неком другом одељењу, са другом разредном, имао толико жеље за свим тим“.

 

Јасмина Стојковић,

одељењски старешина