Катарина Королија – ученица генерације 2021/2022.

Беседа са матурске вечери

Поштовани професори, поштована директорка, драги матуранти,
Част ми је што сам баш ја особа која стоји пред вама у дану за који смо сви
знали да долази – неки су му се радовали, неки су га се плашили, али
многи су га замишљали од тренутка када су крочили у Филошку гимназију
питајући се какви ће из ње изаћи. И питам ја сада вас: какви сте испали?
Сећам се крхких бића које сам упознала, а онда је све постало игра речима,
гимнастика ума, умеће летења на крилима елоквентности, али и падови,
посртања, акробације воље и потцртавање смисла. И то нас је зближило,
то нас је све прожело. И питам ја вас, поново, какви смо испали? Ја сада
знам да се и врлина може научити. Постали смо људи, драги моји
филолози! Присећам се првог дана након ког сам дошла кући уплакана и
уплашена због свега новог што ме чека, присећам се првих пријатељстава
и првих оцена. И све је изгледало као да ће трајати бесконачно дуго и да
живот више неће бити ништа друго. А онда, након само једног трептаја све
се завршило. Време је бесплатно, али непроцењиво. Била ми је част учити,
одрастати и сазревати у подстицајном окружењу које ми је пружило
простора да напредујем и развијам се. За све оно што сам стекла и научила
у овој школи пре свега морам да се захвалим свом одељењу – тихим и
повученим Енглезима захваљујући чијем гласу ја стојим овде. Овај пут
никада не би био исти без вас, као ни без наше разредне Меги која је увек
била ту да нас бодри и подржава. Сви професори који су прошли кроз
наше животе за ове четири године заслужни су за оно што смо постали.
Како ништа није само црно или бело, образовање је постало значајан валер
којим учимо да по властитом скицирамо свет. Зато, хајде да се потрудимо
да, када за неколико година прођемо Каменичком улицом, призовемо
време у коме смо научили како свет може постати лепше место. И баш као
што је професорка реторике једном приликом рекла, ја се не опраштам, јер
је ово тек почетак нашег познанства. Желим вам свима да вам ово вече
буде прослава за памћење, да заборавите на све оно што нас чека након
ове вечери и нека то буде наша чаролија или залог добром будућем стилу
живота. Можда је ова школа за нас била баш она дедина ватрица која нас
греје и милује, али сада је време да свако од нас крене у свој сопствени
поход на Mесец!
Хвала вам!