У наставку предавања било је речи о хонорифичном суфиксу さん(-сан) и хонорифичном префиксу お (о-). Иако је уобичајено да се суфикс さん(-сан) користи након личних имена или имена фирми, занимљиво је да се, уз хонорифичном префикс お (о-), користи и код животиња: мајмун и коњ. Претпоставља се да је кинески хороскоп имао утицај на овај изузетак.
Такође, уз појам куваног кромпира, односно оброка од куваног кромпира いも (имо), користе се и хонорифични префикс и суфикс. Кад је дворски кувар желео да сервира кувани кромпир, потребан му је био начин на који ће одвојити порције немењене племићима и оне намењене себи. Тада би он оне порције намењене племећима назвао お-いも-さん(о-имо-сан), односно додао би им и хонорифични префикс и суфикс.
У јапанском језику постоје разни класификатори (бројачи). Занимљиво је да су врста, облик или намена предмета они који одређују којим ће се бројачем бројати. Некада су се у Јапану књиге чувале у форми свитака. Бројач 本 (хон) – који значи књига – користи се за бројање књига, али и свих ствари које обликом подсећају на свитак. Међутим, овим бројачем броје се и апстрактни појмови који подсећају на овај облик: ударац у бејзболу, шут лопте у фудбалу, сервис у тенису, број телефонских позива, итд.
Госпођа Шпица је предавање закључила причом о савременој јапанској култури и појави која се јавља у аниме филмовима и манга стриповима. Постоји мноштво типских ликова у овим областима јапанске културе. Они се веома често и сврставају у одређене типове личности на основу начина на који говоре, односно на основу фраза и граматичких облика које користе. Приказан је пример 20 различитих начина да се искаже једна реченица, а све у зависности од врсте јунака који ту реченицу изговара. Међутим, како је госпођа Шпица објаснила, таквог раслојавања језика у стварности нема, већ се само користи како би се нагласиле особине ликова.
Теодора Јовић III7
