СВЕТИ САВА, ШКОЛСКА СЛАВА

Свечана академија поводом школске славе Светог Саве одржана је у недељу 27. јануара 2019. године. Свечаност је почела освештавањем и ломљењем славског колача и пригодним обраћањем свештеника присутнима. Светосавску химну је отпевао хор наше школе, а потом је директор школе др Душко Бабић одржао пригодну беседу коју објављујемо у целости.

СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА, 2019

Драги пријатељи и гости Филолошке гимназије, поштоване колегинице и колеге, драга децо, велика ми је част да вас и ове године поздравим и да вам пожелим добродошлицу на наше светосавско славско сабрање.

На даншњи дан Свети Сава нас сабира физички, као што нас је у протеклих осам векова сабирао духовно, штитећи нас од расула и затирања у историјским мрклинама.

Под окриљем Светог Саве и светосавља наш народ је још у средњем веку изградио свест о себи,  која га је држала на окупу, мада расејаног у разним царствима и потчињеног разним господарима. Кроз све те векове, ми смо били једно колективно биће, једна судбина, на коју је утиснут печат светосавља. То су једнако знали неписмени пастири, као и монаси, ратници, песници.  Убоги, слепи гуслари и људи од науке и књиге.

Свети Сава је темељ нашег идентитета и најтврђи јемац нашег опстанка. За све време нашег трајања, од Светог Саве наовамо, нисмо имали тврђег града од оног који је дигнут у нашим душама, из његовог пепела.

Свети Сава  то је осам векова пружена рука и отворено срце према свима који желе да живе у миру, раду и слози.

Све ово има смисла ако се трудимо да у складу са тим и живимо, да грешку и кривицу тражимо и у себи, а не само у другима. Светосавље није празнословље и хвалисање, повлађивање својим манама и слабостима. О томе има лепу и тачну реч свети владика Николај:,,Свети Сава је најлепши узор живота српском народу, наш ватрени бранилац пред другим народима, али и наш тужилац пред Богом”.

Како се множе техничка чуда и тријумфује такозвани прогрес, како стварне пријатеље замењују виртуелни, а живе људске разговоре ,,блеје на фејсу”, расте потреба да утврђујемо лекције светосавља. Јер човек није створен за блеје и ријалитије него за песме, прегнућа, духовна уздизања.

Зато је важно да нас сваке године окупи светосавска академија коју припремају ученици: да се умијемо песмом, беседом, надом, добром вољом.

Да нас животопис младог принца, који је поткрај 12. века из краљевске палате одбегао у манастирску ћелију, подсети  да у свакоме од нас постоји светло  језгро вишег живота, где је основ вере да се увек може изаћи из лутања и бауљања, да се може одолети свакој сили и уцени када се брани нешто своје и свето.

Да је живот лепота и радост, и кад је голо трпљење, ако га вежемо за нешто велико и непропадљиво;  

да све у себи и око себе позовемо да се промени, да се потражи у добру, да се узнесе изнад своје висине.

Хвала!

 

Филолошка гимназија у Београду,

на Савиндан, 2019.                                                                          Душко Бабић

 

И ове године, као и свих претходних, школу је посетио велики број бивших и садашњих ђака, професора и наших гостију. После завршене Светосавске академије присутнима се обратила домаћица славе професорка Драгана Милановић, захвалила се гостима на посети и позвала све ученике и госте на послужење. Приредбу су припремили професори Горица Вујчић, Драгана Ћећез Иљукић и Милош Прајзовић.

Програм и учесници

  • „Светосавску химну“, „Тебе појем“ и „Ко удара тако позно“ отпевао је хор Филолошке гимназије под диригентском палицом професора Дејана Јовановића.
  • Дела „Говори Господе“, „Богородице дјево“, „Заспо Јанко“ и кореографију Пирот извела је Духовно уметничка секција „Ихос“ са професорима Милошем Прајзовићем и Горицом Вујчић.
  • Беседу је говорила Кристина Маринковић под менторским вођењем професорке Виолете Јелачић Србуљ.
  • „Небесну литургију“, изабране строфе, рецитовао је Владислав Марковић уз пратњу на гитари Дамјана Петровића.
  • Ана Михајловић је отпевала песму Someday из филма „Звонар Богородичине цркве“.
  • Ангелина Стефановић је на класичној гитари извела шпанску композицију „Танго“.
  • „Ламент над Београдом“ је извела драмска секција коју води професорка Драгана Ћећез Иљукић.
  • Александра Ђорђевић је отпевала песме „Удаде се, Јагодо“ и „Касаба“.
  • „Царе небески“, молитву на француском извели су ученици II2 са професорком Наталијом Николић.
  • Георгина Станишић са руским хором отпевала је композицију „Желимо вам срећу“.
  • Сашка Ђорђевић је на фрули извела мелодију „Зајди, зајди“.

Кроз Светосавску академију су нас водили Драгана Степановић и Михаило Беловић.