ИГРЕ НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ

 

11. и 12. марта, Филолошка гимназија је по други пут организвала  позоришну смотру ученика „Игре на сунчаној страни“. Овогодишњи фестивал био је посвећен Браниславу Нушићу и окупио је трупе из Карловачке гимназије, Гимназије Бања Лука и Филолошке гимназије. На сцени Руског дома изведене су четири представе по следећем програму:

Понедељак, 11. март 2019.

Карловачка гимназија, Власт, у 11,30 часова, професор координатор Маја Стокин

Играли: Хелена Будимир, Миа Карапанџић, Исидора Вуковић, Алексије Вујовић, Марија Цвитановић, Тијана Бебић, Алекса Гленџа, Марија Цвитановић, Петар Курилић, Теодор Леон Шранц, Николина Дикић

Филолошка гимназија Београд, Два лопова, у 12,30 часова, професор координатор Драгана Ћећез Иљукић

Играли: Дејана Дамјановић, Немања Новаков, Милена Радовић, Теодора Јовић, Уна Стефановић

Уторак, 12. март 2019.

Гимназија Бања Лука, Сумњиво лице, у 11,30 часова, професор координатор Дуња Илић

Играли: Јована Драгаш, Емилија Мрђен, Ивана Сладојевић, Дајана Поповић, Александар Тодић, Јеленко Бјељац, Дејан Вучета, Стефан Рачић и Петар Тодоровић

Филолошка гимназија Београд, Кирија, у 12,30 часова, професори координатори Драгана Ћећез Иљукић и Милош Прајзовић

Играли: Матеја Лазаревић, Ђурђа Петковић, Милица Никодијевић, Јована Ђурђевић, Михаило Беловић, Вељко Крушчић, Драгољуб Јаковљевић, Никола Савков

Ученици и професори показали су изузетан дар  и креативност. На уверљив начин уронили су у свет Бранислава Нушића и подсетили нас на свевременост његових дела.

Након извођења представа, у просторијама Филолошке гимназије организована је панел дискусија под називом „Позоришна игра као креативни чин и педагошки садржај“. Дискусија је организована са циљем да се суоче различита искуства у примени позоришне игре као педагошког садржаја.  Стручњаци из области драмских уметности и професори координатори драмских секција отворили су многе теме и указали на нераскидиву везу између позоришта и школе. Модераторка панела била је Александра Кузмић, професорка књижевности у Филолошкој гимназији. Након поздравне речи директора Филолошке гимназије, Душка Бабића, скупу се обратила Љубица Бељански Ристић, истакнути драмски педагогог, која нас је подсетила на значај позоришта код деце школског узраста. Најважнији кораци које треба предузети у овој области су омогућавање редовног приступа позоришту, укључивање позоришне игре у наставне планове и програме и обучавање наставника за спровођење драмских активности у раду са децом. На неопходност израде националне стратегије у овој области указала је и професорка Александра Кузмић наводећи пример земаља у којима се на основним или постдипломским студијама може проучавати позоришна игра као педагошки садржај. Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање васпитања и образовања, истакао је да Завод организује семинаре који се баве овом темом и подсетио на своје активности када је реч о позоришту за децу са посебним потребама. С обзиром да функцинионална знања ученика почивају на разумевању прочитаног без обзира о ком предмету је реч, улога позоришта је кључна. Треба радити на изради базе за драматизацију свих предмета, а Завод за унапређивање образовања и васпитања је спона која у том смислу може повезати наставнике и више инстанце у спрском образовном систему.

Сања Крсмановић Тасић, председница ЦЕДЕУМ-а (Центра за драму у едукацији и уметности)  и председница скупштине међународне организације ИДЕА (IDEA Internatiоnal Drama in Education Association), истакла је да је Кина постала епицентар драмске едукације. Један од разлога за то је и чињеница да су Кинези препознали позоришну активност као један од најбољих начина за усвајање страног језика. Осврнувши се на кључну улогу коју је позориште имало у њеном школовању, госпођа Крсмановић Тасић нас је подсетила и на дефиницију Аугуста Боала која каже да је „драма пробање будућности“. У контексту нових компетенција које се очекују од младог човека у савременом свету, као што су креативно решавање проблема или високо развијене кинестетичке способности, позориште се намеће као један од кључних елемената у образовању. Позориште такође има значајну улогу у превенцији вршњачког насиља о чему сведочи представа „ Речи од камена“ која је постигла завидан успех. Позориште има за циљ и да подучава, те је у том смислу важно поменути и Mater Terra фестивал деце и младих, посвећен ширењу порука племенитости и екологије. Овај фестивал није такмичарског карактера, а учесници скупа су се сложили да тако и треба да буде јер такмичењу није место у уметности.

Председница АСИТЕЖ-а, Диана Кржанић Тепавац, навела је да је школа позоришта заправо школа живота, али је изразила жаљење што у данашње време позориште не одговара пуно потребама младе публике. Неопходно је укључити драмски садржај у наставу, поготово на часовима српског језика када се обрађују теме које могу бити деликатне и којима се приступа на стереотипан и превише конвенционалан начин (попут теме Светосавља).  Удружење АСИТЕЖ заслужно је за објављивање збирке драмских текстова „Приче са малог одмора“ намењене наставницима и основцима. Текстове су писали млади драмски писци након низа радионица са ученицима старијих разреда основних школа. Када је реч о нешто старијим ученицима, треба споменути и драмски студио Искорак, једн од најстаријих студија који у раду са тинејџерима у оквиру неформалног образовања примењује принципе и технике позоришне и визуелне уметности под вођством Диане Кржанић Тепавац.

Данило Милованић, глумац Новосадског позоришта младих и некадашњи ученик Филолошке гимназије истакао је да позориште одговора потребама најмлађе публике, али да нема много садржаја за средњошколце. Истакао је иницијативу редитеља Бориса Лијешевића да се лектира предвиђена наставним плановима и програмима драмски адаптира за младе и да се након драматизације одређених текстова организују разоговори са ученицима. Српско народно позориште реализовало је и пројекат под називом „Едукативно позориште“. Овај пројекат представља вид неформалне едукације о социјалним темама уз помоћ позоришта. Пројекат је намењен средњошколцима и студентима и састоји се од приказивања проблема кроз представу и тражења решења проблема кроз интерактивне радионице. Представа „Реконструкција” је настала по истоименом тексту младе ауторке Сташе Бајац. Ова представа значајна је због тога што су након извођења организовани разговори  и радионице што, према речима Данила Миловановића,  представља подједнако важан корак у развоју креативности код младих.

Као један од кључних проблема у овој области наводи се и то што је позориште постало само себи сврха и што нема слуха за школску публику. Како би се овај проблем решио неопходно је да Министарство просвете и Министарство културе делују заједно. Златко Грушановић је додао да ће нови реформисани програми и предмети у основним школама и гимназијама пружити могућности наставницима да нађу места и за позоришне активности.

Скупу су се обратиле и бивше ученице Филолошке гимназије које су истакле да су управо позоришне активности у које су биле укључене током средњошколског периода одредиле њихов животни и професионални пут. Наташа Новаковић из ДАХ театра сматра да је у школском узрасту веома битно разити навику редовног одласка у позориште. Уколико деца не потичу из средине која негује и подстиче ову праксу, наставници играју суштинску улогу у мотивисању ученика да се посвете поозоришту.  Биљана Тодоровић, студенткиња глуме на Факултету драмских уметности у Београду, истакла је да је позориште истовремено и креативни и колективни чин и да сарадња ученика има велики значај у процесу стварања позоришне представе. Подсетила нас је и на то да драматизација одређених наставних јединица може да мотивише и слабије ђаке и да им помогне у савладавању сувопарног и тешког градива. Ирена Плаовић, асистенткиња на предмету Средњовековна књижевност на Филолошком факултету у Београду, сматра да ју је искуство које је стекла у позоришним активностима, рецитаторским такмичењима и надметањима у реторици обликовало и ослободило. Уколико се ове активности спроводе у школском узрасту, свакако ће утицати на самопоуздање и развој говорних вештина у каснијем периоду. Подсетила нас је и на то да би Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, иако су физички далеко, требало да остваре ближу сарадњу. На катедрама које образују будуће наставнике, драма се проучава само као књижевни жанр, те се наставници не осећају довољно стручним да са ученицима раде на постављању позоришних комада на сцену.

У другом делу панела, професори-координатори драмских секција Филолошке, Карловачке и Гимназије Бања Лука поделили су своја искуства. Дуња Илић, професорка српског језика и књижевности у Гимназији Бања Лука истакла је значај системске подршке наставницима који се баве драмским активностима и подсетила на многе фестивале у региону на којима су ученици Гимназије Бања Лука остварили значајан успех.  Маја Стокин, професорка књижевности у Карловчакој гимназији додала је да је улога наставника који води драмску секцију тешка јер је он истовремено и професор књижевности, и тумач драмског дела и редитељ. Милош Прајзовић, професор француског језика у Филолошкој гимназији, поделио је своје дугогодишње искуство у раду на франкофоном позоришту. Филолошка гимназија више од двадесет година учествује на домаћим и страним фестивалима франкофоних позоришта. Прве представе на француском језику извођене су на основу већ постојећих текстова, да би се касније све већа пажња посвећивала самосталном креирању ликова и драмских дела. Овакав приступ представља изузетну мотивацију за ученике јер они више нису само интерпретатори драмског текста, већ и ствараоци. Позориште је, дакле, пре свега креативни чини као што каже назив панела. А уколико се текст самостално ствара, а потом и игра на страном језику, одређене језичке структуре савладавају се са лакоћом и ученици их сасвим спонтано изогварају.  Драгана Ћећез Иљукић, професорка српског језика у Филолошкој гимназији, подсетила нас је на успех Драмског надигравања које је годинама организовала са професорком Александром Кузмић. Истакла је да позориште омогућава ученицима да искажу себе и своја искуства, да међусобно сарађују, отворе се према другима и саосећају са њима. Кроз позоришне активности и наставник мења своју уобичајену улогу и „ разоткрива се“ у знатно већој мери него на обичном школском часу.

Имајући у виду све покренуте теме, управитељ Фондације „Нушић“ , господин Небојша Нушић, позвао је све присутне да се ова изузетно богата расправа прошири и настави у просторијама Фондације.

Захваљујемо свим учесницима и видимо се на новим Играма на сунчаној страни!

Јована Илић, професорка француског језика

Многе медијске куће су испратиле овај догађај. Одабране видео снимке као и мноштво фотографија са позоришног фестивала погледајте у нашој ФОТО и ВИДЕО галерији.

У наставку погледајте фотографије са панел дискусије.