Дани Иве Андрића у Филолошкој гимназији

Поводом обележавања 125 година од рођења Иве Андрића, од 15. до 17. новембра, Филолошка гимназија je организовала манифестацију Дани Иве Андрићa.

Обележавање ове значајне годишњице започело је отварањем изложбе ученичких радова по мотивима из дела једног од највећих српских писаца. Ђаци Филолошке гимназије су уз помоћ професорке Јелене Пантић Илић и професора Драгише Бушића представили своје ликовне интерпретације романа Проклета авлија и На Дрини ћуприја, приповетки Јелена, жена које нема и Аска и вук, а били су инспирисани и Андрићевим Разговорима са Гојом.

У оквиру манифестације, одржана је и смотра средњошколских позоришта Игре на сунчаној страни, током које су ученици и профосори Ваљевске гимназије, Гимназије „Вељко Петровић“, из Сомбора, Бањалучке, Карловачке и Филолошке гимназије показали своје глумачко, редитељско и драматуршко умеће.

У среду, 15. новембра, на сцени Руског дома, прво је наступила трупа Ваљевске гимназије, са представом Злостављање, по мотивима истоимене Андрићеве приповетке. Под вођством професора српског језика  Милана Поповића, глумци  су на сугестиван начин приказали несрећну судбину жене која бива одбачена од друштва јер напушта мужа тиранина.

Гимназија ,,Вељко Петровић’’ из Сомбора извела је комад под називом ,,Прича о кмету Симану'', а професор-координатор била је  Лидија Наранџић Чанда. Прича о сељаку Симану, који одбија да се повинује турској, а потом и аустроугарској власти и који губи иметак, породицу и одаје се пороцима, подсетила нас је на тежину положаја српског народа.

У четвртак, 16. новембра, на сцену су ступили ученици Бањалучке гимназије. Они су, уз помоћ своје професорке Славице Малић, у представи ,,Моја ескпонта’’, приказали Андрића, који се на болесничкој постељи присећа својих јунака и води својеврстан дијалог са њима. Ученици су на занимљив начин направили мали пресек Андрићевог стваралаштва на сцени.

Ученици Карловачке гимназије и професорка Маја Стокин припремили су представу ,,Моја Милица, она ми је била све'', инспирисану стварним догађајима из  Андрићевог живота. Ова драма у три чина је прича о љубави и пријатељству Милице Бабић, њеног супруга Ненада Јовановића и Иве Андрића. Комад представља малу студију љубавног троугла у ком се писац обрео.

На крају смотре Игре на сунчаној страни, на сцену је изашла трупа Филолошке гимназије, која је уз помоћ професорке српског језика Драгане Ћећез Иљукић и професора француског језика Милоша Прајзовића, извела представу ,, У време конзула''. Овај комад инспирисан је романом ,,Травничка хроника''.  Долазак француског конзула у малу босанску касабу буди је из учмалости и уноси пометњу. Једни у њему виде дух просвећености и орјентисаност ка напретку, док други негодују што нови европски обичају ремете њихов свакодневни живот.

Целокупна манифестација  заокружена је округлим столом „Час о Иви Андрићу'', на коме су Андрићеви познаваоци говорили о различитим аспектима његовог дела.  Округли сто одржан је у петак, 17. новембра, и његов циљ био је да се, поводом обележавања 125 година од рођења највећег српског прозног писца, понуде нове могућности разумевања његовог књижевног дела са књижевнонаучног, лингвистичког и методичког становишта, а  у контексту историјских, културолошких и педагошких промена које су донеле последње деценије. 

Након поздравних речи директора школе др Душка Бабића и госпође Дејане Милијић Субић, представнице Завода за унапређивање образовања и васпитања, присутнима су се обратили учесници скупа и то по следећем распореду:

  • Проф. др Михаило Шћепановић, Филолошки факултет Београд, Методолошке поставке монографије Живојина Станојчића –Језик и стил Ива Андрића
  • Проф. др Срето Танасић,Институт за српски језик САНУ, Андрић наш савременик: оглед o синтакси  Иве Андрића
  • др Душко Бабић, Филолошка гимназија Београд, Хајдуци и хајдучија у Андрићевој прози
  • др Вукосава Живковић, Земунска гимназија, Континуитет и методологија проучавања књижевног дела Иве Андрића
  • мр Валентина Вукмировић Стефановић, Земунска гимназија, Наставни и ваннаставни аспекти тумачења Андрићевог романа На Дрини ћуприја
  • др Маја Стокин, Карловачка гимназија, Мотив светлости у Андрићевим записима о несаници
  • мр Милена Милисављевић, Ваљевска гимназија, Путопис Крај светлог Охридског језера Иве Андрића у учионици без папира
  • др Александра Жежељ Коцић, Филолошка гимназија Београд, Отпаднице од нормативног друштва у свету Андрићевих прича
  • др Јадранка Милошевић, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Једно виђење Андрићеве приповетке Пут Алије Ђерзелеза
  • др Биљана Бранић Латиновић, Филолошка гимназија Београд, Позоришне, радијске и телевизијске адаптације Андрићеве прозе
  • др Јасмина Арсеновић, Јелена, жена које нема Иве Андрића
  • мр Славица Малић, Гимназија Бања Лука, На рубу два свијета
  • Мирјана Којић, Филолошка гимназија Београд, Познавање света кроз поређења у Андрићевом  роману Омерпаша  Латас
  • Дуња Илић, Гимназија Бања Лука, Универзалне поруке Андрићеве приповетке Злостављање
  • мр Наташа Будимир, Гимназија Јован Јовановић Змај  Нови Сад, Два лица власти у роману Омерпаша Латас
  • Милена Петровић, Ваљевска гимназија, Фаталистички призвук женских лепота у Андрићевом делу

Разноврсност тема представљених на овом округлом столу сведочи о непрегледним могућностима тумачења Андрићевог дела. Колико год да су различите, неке од њих повезује заједничка нит.  Др Вукосава Живковић, мр Валентина Вукмировић Стефановић и мр Милена Милисављевић су са методичког аспекта приказале  на који начин дела Иве Андрића могу бити обрађивана са ученицима основних и средњих школа и како може бити успостављена корелација са другим предметима. Детаљну језичку анализу Андрићевог дела дали су проф. др Срето Танасић и Мирјана Којић, док је професор др Михаило Шћепановић говорио је о језику и стилу великог српског писца кроз  научну студију Живојина Станојчића  ,,Језик и стил Иве Андрића''.

 Жена и њена улога у Андрићевом свету представљена је у радовима др Александре Жежељ Коцић, др Јасмине Арсеновић, Дуње Илић, Милене Петровић и Славице Малић. Рад др Јадранке Милошевић представља лирско-есејистичко виђење приповетке ,,Пут Алије Ђерзелеза'', у коме лик жене, такође, заузима важно место.

Место жене у друштву тесно је повезано са нормама које у том друштву владају. Ове норме су културолошки условљене, али прописују их и власти.  Два лица те власти приказана су у раду мр Наташе Будимир, док су одметници од власти и закона, хајдуци, били централна тема рада др Душка Бабића. А то како су Андрићева дела представљена у позоришним, телевизијским и радијским адаптацијама, показала је др Биљана Бранић Латиновић .  Занимљиво је било чути и како је велики писац реаговао на ове интерпретације његових дела.

Др Маја Стокин говорила нам је о мотиву светлости у Андрићевим записима о несаници, те се њен рад може довести у  везу са радом др Јасмине Арсеновић о причи ,,Јелена, жене које нема''.

Најзад можемо закључити да је округли сто у потпуности испунио задате циљеве, јер је успео да прикаже Андрићево стваралаштво са три становишта: књижевнонаучног, лингвистичког и методичког.

Задовољство нам је да најавимо да ће зборник представљених радова бити објављен следеће године.

Захваљујемо се свима који су узели учешће на Данима Иве Андрића у Филолошкој гимназији и радујемо се новим сусретима!

Фото галерију свечаности погледајте овде