Посета историчарке Јелене Јурјевне Гускове Филолошкој гимназији

      У уторак, 5. септембра 2017,  нашу школу је посетила чувена руска историчарка Јелена Гускова. Овом сусрету присуствовала су сва руска одељења наше школе, као и професори историје и руског, али и многи други поштоваоци Гускове.

      На почетку сусрета присутнима се обратио директор школе др Душко Бабић, који се захвалио уваженој гошћи на времену које је издвојила да посети нашу школу. Након обраћања директора, ученици II3, II1 и III3 извели су кратки програм на руском и српском језику. Ученица Јана Вукојевић отпевала је песму Любовь волшебная страна, а Маша Ситарица  Попроси у облаков. Затим је хор III3 отпевао песму Какая ночь я не могу, а након тога је Сара Цаковић изрецитовала Святая Сербия, святая Русь. У наставку програма ученице Александра Радуловић и Александра Ђорђевић отпевале су изворну песму Густа ми магла паднала, а затим је бивши ученик наше школе Никола Јефтић отпевао Русское поле. Пре него што се окупљенима обратила Гускова, ученице су прочитале њену кратку биографију. Гускова је говорила о односима Русије и Србије, о блискости два народа, наводила је примере из властитог искуства, а након њеног излагања ученици су постављали питања.

Биографија  Гускове:

Јелена Јурјевна Гускова је доктор историјских наука, изузетни познавалац историје балканских народа, руководилац Центра за истраживање савремене балканске кризе Славистичког института Руске академије наука и члан Сената Републике Српске.

Јелена Јурјевна држи предавања на Московском, Уралском и Пермском државном универзитету, на Дипломатској академији Министарства иностраних послова Руске Федерације, на Државном универзитету друштвених наука Руске академије наука. Као експерт за земље бивше Југославије, радила је 1994. године у штабу миротвораца Уједињених нација (са седиштем у Загребу). Члан је редакције Војно-историјског часописа; аутор више од шест стотина научних и публицистичких радова; а учествовала је и на многим међународним конференцијама.

Аутор је (или коаутор) књига Историја југословенске кризе, НАТО агресија против Југославије 1999 г. и мировни процес, Балкански путеви и сумануто беспуће (преведена на српски), Албански фактор у развоју кризе на територији бивше Југославије - документи, Наши миротворци на Балкану, Југославија у пламену, Југословенска криза и Русија, Међународне организације и криза на Балкану, Македонија - пут ка самосталности, Словенија - пут ка самосталности. Њени радови објављени су на више језика и често је цитиран аутор.

Добитник је и Ордена Његоша 2. степена, највишег државног признања Републике Српске. Ратне 1992. године самоиницијативно је организовала летовање у Самари за децу из ратом захваћених градова у Босни. У једном интервјуу на питање има ли хоби, Јелена Јурјевна је одговорила кратко – Југославија.

Осим свега реченог, још је и супруга и мајка две дивне ћерке и одлична куварица која добро познаје не само руску, него и српску кухињу.