Три сестре

Прошле школске године све три смо биле у Филолошкој гимназији, а свака је различито доживљава.

Једна од нас на Филолошку гледа као на место где се много ради и учи, али где она учи оно што воли, имајући привилегију да се свакодневно враћа у антику. Друга – као на једну од две школе које воли и чији се садржаји допуњују. Трећа на Филолошку гледа као на место где се трудила да научи само оно што воли, али је захваљујући окружењу постигла много више – доста је научила и стекла је праве пријатеље и међу другарима и међу професорима, и из те школе изашла знајући даће се у њу често враћати. Иако њене две сестре сада са неверицом посматрају њено често враћање Школи јер је и она, док је била у њој, говорила како Филолошка „смара“ (а који ђак с времена на време то не каже за своју школу?!), она зна да ће њих две променити мишљење и да ће и њима Школа много недостајати, чак ће се и оних не тако лепих момената (лоша оцена, понека свађа, професорска плата) сећати са неком сетом.
 
Али оно на шта свака од нас три једнако гледа јесте однос музике и филологије. Мада је за неке филологија само начин да се овлада језиком ради споразумевања, за нас је филологија уметност ништа мање „уметничкија“ од музике. Уметност разумевања језика, књижевности, културе.
 
 
На Фестивалу гудача у Сремској Митровици Атанасија Станишић је освојила прву награду