Лингвистичка олимпијада

У Филолошкој гимназији је 22. априла 2012. први пут организована Српска лингвистичка олимпијада за средњошколце. 

Српска лингвистичка олимпијада је такмичење чији је циљ формирање тима који би представљао Србију на Међународној лингвистичкој олимпијади која се одржава већ осам година у различитим земљама Европе. Србија је била једна од ретких земаља учесница која није имала националну олимпијаду. Тим Србије је формиран на интерним квалификацијама у Филолошкој гимназији. Наша школа на Међународној олимпијади учествује од 2004. године и осим награде за најбољи задатак 2004, ученица Ана Павловић је 2010. године освојила треће место и бронзану медаљу у конкуренцији од 100 такмичара из целог света.  

Међународна лингвистичка олимпијада је једна од млађих у групи од дванаест мећународних научних олимпијада. Од осталих се разликује јер има појединачно и тимско такмичење. Индивидуално такмичење састоји се од решавања пет проблема на различитим, мање познатим језицима: татарском, хавајском, микмаку, сулки, ланго, бурманском, вијетнамском...

Проблем обично покрива главне области теоријске, математичке и примењене лингвистике: фонетику, морфологију, семантику, синтаксу, системе писања, историјске промене, итд. За решавање проблема није потребно познавање било ког другог језика осим матерњег. Од такмичара се очекује да применом аналитичког и дедуктивног мишљења открије везе међу речима, универзалије у језику, али и да закључи о култури и обичајима говорника (из назива дана да је у исламској култури недеља први дан у седмици, да англицизми у језику могу да сведоче о британској колонизацији, називи за браћу/сестре у свахилију имају везе са старошћу...). Такмичар открива начин мишљења у језицима, уважавајући њихово јединство и различитост. Језик је сагледаван као систем грађен на комплексним, али логичким и трајним принципима, што је нови однос према језику, другачији од формалног, академског.  

Наша лингвистичка олимпијада исте је оријентације. Сет проблема саставио је гост из Бугарске, оснивач Међународне лингвистичке олимпијаде, Иван Держански. О структури задатака, о њиховој адекватности и оцењивању одлучивао је стручни тим. Због природе и циља, такмичење је било искључиво индивидуално. За решавање задатака такмичари су имали ограничено време, три сата, што је трајање Олимпијаде свело на један дан. Право учешћа на нашој олимпијади имале су све школе са територије Србије. 

Такмичење је организовала Биљана Бранић Латиновић уз помоћ професора са Катедре за општу лингвистику Филолошког факултета у Београду и професора наше гимназије који су тог дана добровољно дежурали у школи. 

На такмичењу су учествовала 74 кандидата из школа широм Србије. Гости су били ученици из Бањалучке гимназије. Сви они су преко својих професора упознати са типовима задатка који су их очекивали на такмичењу и показали су добре резултате. Задатке је оцењивао стручни тим на челу са Бошком Ковачевићем са Катедре за општу лингвистику. Највише поена су имали: Дарко Нинковић из Тринаесте београдске гимназије, Вук Марковић из Гимназије Ј. Ј. Змај из Новог Сада, Анастасија Ђуран из Гимназије у Сомбору и Ивана Грубор из Десете београдске гимназије.

 

Двојица дечака на Међународној лингвистичкој олимпијади у Љубљани освојили су четврто место од 130 учесника.